Лесковачко црвено село

Традиционално, село је заједница земљорадничких, сточарских домаћинстава, при чему су та домаћинства повезана радним, социјалним и економским везама, по дефиницији Јована Цвијића. Влада Републике Србије донела је више уредби којима се обезбеђује подстицање пољопривредне производње. Практично, ове уредбе омогућавају да читав аграрни буџет предвиђен за унапређење пољопривреде дође у праве руке, односно у руке пољопривредних произвођача.

 

Такве су и руке произвођача села Доња Локошница. Ово село је аутентично по својој производњи црвене паприке за сушење. Бави се узгајањем ове врсте дуги низ година и постало је село са брендом јединственим у Србији, а и шире. Они имају производ којим се поносе.

 

Село је добило и посебан назив - „Црвено село“, јер се у септембру месецу оно црвени од нанизаних паприка, да се од тих паприка куће и помоћни објекти ни не виде. Посебном техником, иглом и концем, нижу се свеже паприке једна до друге, од којих се онда направи венац. Тако окићени паприком, куће и помоћни објекти стоје дужи временски период како би се паприка добро осушила на сунцу, природним путем. Онда се паприка скида и тако осушена ставља у „дрвену чутуру“ и гвозденим предметом се мрви односно „туца“, те отуда назив „туцана паприка“.

 

Ово село је и инспирација за многе посетиоце. Лепо је видети га, сликати и записати, како остао забележен његов значајно за развој лесковачког краја. Манифестација мештана овог села под називом „Паприкаријада“ одржава се већ 15 година. У оквиру саме манифестације организује се такмичење жена у брзини низања паприке.

 

Свако село у околини Лесковца има свој бренд, нешто по чему је аутентично и по чему се разликује од осталих села широм Србије. Мештани лесковачких села негују своје производе попут кромпира, крушака, јагода или вишања, и уживају сваке године у дегустацији, промоцији и такмичењу у квалитету, што је одлична прилика за дружење и очување традиције.

 

Улагање у пољоприведу јесте улагање у будућност и очување наших села. Локална самоуправа, на челу са др сци. мед. Гораном Цветановићем, доста је допринела да се доведе до унапређења, изградњом аграрних путева, комасацијом и електрификацијом, као и доделом субвенција за ратаре и друге гране пољопривреде, што представља додатну мотивацију за пољопривредне поизвођаче да наставе да се труде, раде и негују традицију. Од 2013. године редовно се додељују субвенције пољопривредним произвођачима. Како град, тако и мештани, требало би да буду поносни што живе у тако благородној котлини. Наравно, сви су позивани да дођу у Лесковац и уживају у домаћим производима који су познати широм Србије и региона.