Мала школа јахања шеснаестогодишње Еме

Још као девојчица, јако је заволела коње, њихову снагу и брзину. Однедавно је на имању у Јабланици основала истоимени клуб за јахање, у коме су тренутно четири коња: Зека, Цига, Вихор и Зеба.

 

Мала школа јахања почиње у ограђеном прстену, а за теренско јахање ту су шумске стазе и сеновити предели у срцу јесење шуме.

 

„Има деце и одраслих, долазе да јашу, највише викендом. Почињемо у кругу са основним нивоом, док навикну на коња, а када савладају галоп и науче да управљају коњем, прелазимо на теренско јахање. Оно што прво кажем почетницима јесте да се опусте, јер коњи осећају сва наша расположења и од тога зависи како ће прихватити човека. Нервоза и нерасположење такође утичу на коње, зато треба бити смирен и коњ ће онда испуњавати команде“, каже Ема.

 

По нарави се истиче мезимац, који разиграно показује своју раскош и брзину на отвореном терену.

 

„Зека је темпераментан и увек спреман за галоп, док је Цига мало лењ, он је за оне који воле спорије јахање и мирнију шетњу природом. Они, као и ми имају своју нарав“, додаје Ема.

 

Није увек лако организовати радни дан са обавезама у школи и око коња. Али, љубав према јахању и свему што оно подразумева је јача. Шеснаестогодишња љубитељка коња признаје да током часа често мисли на своје љубимце, шта раде, да ли им је неко од комшија пребацио јабуку или да ли су жедни. Све своје слободно време посвећује њима, а на имање одлази свакога дана, да их нахрани и изведе напоље.

 

Однедавно су у школи јахања и Сара Драгојловић и Маша Марјановић које помажу око коња када имају слободног времена.

 

Сви који желе да се отисну у дивљем галопу на пропланак одакле пуца поглед на Треску или у спором касу, поред потока са ког ови четвороножни мезимци пију воду, доживеће незаборавно искуство.