Медаља за храброст сија посебним сјајем

Данас ватрогасац у пензији Саша Барбуловић, а до пре само годину дана добитник златне медаље за храброст, водник прве класе и вођа Ватрогасно-спасилачког одељења у Бору.

 

Цео живот посветио је свом позиву. Борани га помињу са огромним поштовањем, а Ватрогасно-спасилачка јединица преноси причу о његовом јуначком подухвату.

 

„Не сматрам да сам посебно храбар, само сам радио свој посао“, почиње причу о свом подвигу Саша.

 

Спуштајући се низ литицу која се одроњавала, ризиковао је свој живот како би спасио десетогодишњег дечака који је у упао стари површински коп у Бору. Са 70 метара дубине, брзом акцијом са својим колегама извукао је повређеног дечака, као и младића који је претходно покушао да га спаси. Ни литице које су се све време обрушавале, знатно им отежавајући околности, нису га помеле у успешној реализацији ове спасилачке акције.

 

„Није било пуно времена за размишљање. Сви смо одреаговали правовремено, што је у овој ситуацији било најважније“, не изоставља Саша да истакне пожртвованост својих колега приликом акције спасавања.

 

Ова интервенција била је ризична и за спасиоце. То ипак није зауставило Сашу да надљудским напорима спаси животе двојици својих суграђана.

 

„Спасити некоме живот, нема ништа вредније од тога“, закључује јунак из Бора.

 

Овај херојски подухват добио је заслужени епилог. На Дан Министарства унутрашњих послова Републике Србије Саша је одликован златном медаљом за храброст.

 

„С обзиром на то да је ово признање дошло при крају моје каријере, био је то прави печат на све што сам радио. Овај орден је сасвим сигурно заслуга свих мојих колега“, закључује наш скромни борски херој.

 

Медаља коју је Саша добио сија посебним сјајем, сјајем очију малог дечака кога је тога дана спасио. Од тога нема ништа вредније.