Млади Нишлија сликама освојио Кину

Илија је већ неколико година у Кини, у Шангају, где ради као предавач и сарадник за билингвалну наставу при департману за природне науке „Фар Ист Института“. Његов таленат је неспоран па су његове слике освојиле симпатије и грађана ове земље на Далеком Истоку.

 

Илију је долазак у Кину, на неки начин, вратио сликарству и дао му је прилику да се њиме бави много озбиљније и да покуша да надомести све оно за шта раније није било времена, или, како истиче, разумевања.

У Кини је за неколико година успео да побољша своју технику, али и да се директно афирмише.

 

Илија слике махом ради у техници уље на платну или акрил. Његов правац је реализам а његово сликарство саткано од тема које приказују његова дивљења, а свакако највеће је – живот. Уметност доживљава као сарадњу између Бога и самог уметника. Зато његова највећа инспирација лежи у мотивима попут традиције, хришћанства или једноставно у људима. Живећи далеко од наше земље, схватио је колика је ширина и богатство наше културе, посебно ношњи наших источних или јужних крајева.

 

Уколико не ради на пројекту у домену посла, где је у контакту са младим, даровитим и јако позитивним људима, посвећен је учењу кинеског, који му је, осим енглеског, радни језик, као и обавезама око мастера. Тренутно је посвећен и учешћу на ЕКСПО Међународне индустрије и уметности који се одржава у Шангају 2023. године.

 

Илија Фонламов Францисковић запажен је и на пољу књижевног стваралаштва са три „Вукове награде“, истоимене задужбине из Београда. Добитник је и међународне награде за поезију „Венац-Вијенац-Венец“ 2016. године.

 

Рођен је у Нишу у породици фолксдојчерско-српског порекла, која се крајем 17. века доселила у Банат, а касније у Ниш. Са сликарством се упознао у шестој години, а озбиљније се њиме бави од своје дванаесте године. Због свог стила, приликом свог школовања у Аустрији, прозван је реинкарнацијом немачког ренесансног сликара из 16. века Матијаса Гриневалда. Њему се приписују и епитети чуда од детета и суперталента, управо због својих година, те чињенице да је почео да ствара јако рано, али и одсуства званичног школовања.

 

Поред слике „Царев едикт“ коју је насликао са седамнаест година у част седамнаест векова Миланског едикта, насликао је и слику „Јевреј и његова вера“ у част жртава Холокауста у Нишу и Србији. Због талента је добио предлоге да се усавшава на Бечкој академији ликовних уметности, то јест Високој школи лепих и примењених уметности у Паризу. Најмлађи је и један од првих уметника из Србије чија дела процењује две најреномираније немачке и европске аукцијске куће, Нојмајстер из Минхена и аукцијска кућа Аукционата из Берлина.

 

Приликом процена његове три слике: Еванђелист, Цвет Божији и Васкрснуће Христово, придобио је епитет принца европског сликарства тренутне деценије.