Млади у борби против дискриминације

Данијел Османовић аутор је научног рада „Дискриминација, предрасуде и стереотипи“, као и многих других текстова. Учесник је научних конференција и један је од донатора заштитних маски и људи који су пружали психосоцијалну подршку деци ромске националности током пандемије Ковид 19, у сарадњи са Оптимом, у Друштвеном центру у Нишу. Учествује и у локалној иницијативи за социјално укључивање младих Рома и Ромкиња, коју реализују Уједињене нације у сарадњи са УНХЦР и Уницефом. Његов текст „Роми, жртве шизофрене идеологије”, који је објавио 27. јаунуара, дана када су војници Црвене армије ослободили логор смрти Аушвиц, изазвао је велико интересовање на друштвеним мрежима, о чему сведочи и 10.000 прегледа.

 

Овај младић спровео је и истраживање на тему социјалне дистанце према маргинализованим групама, био је промотер европских стипендија са фокусом на таргет групу, радио је истраживања за Цесид о правно невидљивим особама и учествовао на једном од пројеката на Економском факултету у Нишу. Данијел је члан школе људских права и учесник кратког филма о најуспешнијим ромским студентима Цип, у сарадњи са Универзитетом у Харварду.

 

„Након завршетка прве године студија, одлазим у Дуизбург у Немачкој, где уписујем тамошњи факултет за друштвене науке на смеру социјална психологија. Након једног семестара враћам се у Ниш, где настављам своје образовање. Током треће године студија конкуршем за европску стипендију, коју добијам и захваљујући којој проводим годину дана на Политичким наукама и европским интеграцијама у Варшави у Пољској. Тамо упознајем студенте из читавог света, као и професоре са престижних универзитета, стичем нова знања и вештине које касније примењујем и у раду и у другим сферама живота”, почиње своју причу Данијел Османовић.

 

Млади социолог из Ниша, остварио је завидну научну каријеру у земљи и иностранству.

 

„Универзитет у Варшави спада у ред најбољих високошколских установа не само у Пољској већ и у читавој Европи. Довољно је само поменути да је неколико студената и предавача са овог универзитета добило Нобелову награду. Ја сам имао велику срећу да су ми предавачи били врсни професори са стотинама објављених радова и импресивном научном каријером. Најбитније од свега је то што су ме они несебично помагали и подржавали у научном усавршавању. Интеракција са професорима, инспиришућа атмосфера на предавањима, посебно погодна за развој критичког размишљања, била је велика предност“, објашњава Данијел.

 

Искуство стечено на универзитетима ван Србије применио је у раду након повратка.

 

Посебну пажњу у свом раду Данијел је посветио едукацији младих. Ангажован је на пројекту „Жива библиотека” који спроводи Центар за интерактивну педагогију. Такође, ради у удружењу „Омладински прогресивни тим удруживања младих – ОПТИМ-УМ”, заједно са тимом младих ентузијаста, међу којима су педагози, социолози и психолози.

 

„Жеља нам да је што више младих људи кроз бројне програме упознамо са другачијим погледом на различитости, где би се развила преко потребна толеранција према угроженим друштвеним групама”, закључује Данијел Османовић, надајући се да ће знање које је стекао у Србији и иностранству имати прилику да искористи.