Мој успех је сложна породица

Мирослав Вукајловић, данас успешан млади фармер из Мишићева крај Суботице, у свет сточарства кренуо је од нуле. Рођен у истом селу, остао је на дедовини и решио да својим радом обезбеди извесну будућност својој породици и деци. Супругом Данијелом оженио се, каже, веома млад, засукали су рукаве, пролили много зноја, одрекли се годишњих одмора и права на боловање и успели су да створе своју фарму, али, оно што је још вредније од тога - сачували су здраву, домаћинску породицу која одише љубављу и слогом.

 

У свет сточарства закорачио је, каже, рођењем. Његови родитељи имали су две-три краве, а како је растао, помагао им је око послова и научио много тога у пољопривреди. Када је стасао није имао посао, па је одлучио да сам одреди своју будућност.

 

„Вредно и сложно, моја супруга и ја радили смо сваког дана. Устајемо у зору, радимо без дана одмора, без слободног викенда. Осам година нисмо били ни на годишњем одмору. Раније смо, док су деца била мала, летовали тако што прво одемо један син и ја на одмор, а када се вратимо иде супруга са другим сином. Деца су порасла и иду сама на одморе, а моја Данијела и ја немамо ни дана слободног времена“, каже Мирослав.

 

На фарми Вукајловић данас има 40 млечних крава. Осим тога он обрађује 32 хектара државног земљишта које је добио у закуп, где производи храну за стоку. У свим пословима данас, Мирославу и Данијели помаже млађи син који већ са деветнаест година има своје газдинство. Старији син Вукајловића помаже у пословима на фарми, али пољопривреда није његово занимање.

 

„Бити фармер је тежак и напоран посао. Ради се од јутра до вечери, али када човек види да оно за шта се толико труди напредује, није му жао што се не штеди. Ми смо организовани као у малој фирми, свако зна свој задатак и једино тако можемо све да постигнемо“, прича Вукајловић.

 

Није фарма Вукајловића највећа у крају, нити се њихово богатство мери бројем грла или литрима продатог млека, већ је оно што их издваја од других хармонија и слога у којој живи ова породица.

 

„Данас могу поносно да кажем да сам срећан, ту сам свој на своме, имам све што ми је потребно, а то је моја срећна породица. Када смо се Данијела и ја венчали нисмо имали ништа. Прошле су године у којима смо пролили много зноја, одрекли се много тога, али је вредело. Не толико у финансијском смислу, јер оно што ми имамо и што нас испуњава новац не може да купи. То је дом једне здраве породице у правом смислу те речи, много времена проводимо заједно, увек смо на окупу, сложни смо, волимо се и уживамо у сваком тренутку. Што се новца који зарадимо тиче имамо довољно и задовољни смо тиме“, објашњава Вукајловић.

 

Млади људи би, истиче Вукајловић, могли своју будућност да виде на селу. „Потребно их је стимулисати како би схватили да својим радом и упорношћу могу да изграде боље сутра“, додаје Вукајловић.