Од „Хајде Като, хајде злато“ до награде у Италији

Ласкаву награду донело му је прецизно и пуно емоција извођење композиција Арама Хачатурјана, Шопена и Баха. Програм је био изазован и за старије пијанисте, али је једанаестогодишњи Петар, ученик другог разреда Ниже музичке школе у Нишу у класи професорке Јелене Милошевић, одговорио задатку. Такмичење је, због ситуације изазване коронавирусом, одржано онлајн.

 

„Ова награда ми је јако значајна јер сам се такмичио са младим пијанистима који већ четири године освајају на светским такмичењима изузетно високе награде и одлазе на мастер класове код познатих пијаниста као што је, рецимо, славни кинески пијаниста Ланг Ланг. Свирам тек годину па је ова награда за мене ветар у леђа и мотивација да наставим истим темпом.

 

Почео сам пре годину дана са композицијама као што је Хајде Като, хајде злато, а за годину дана сам достигао ниво где се такмичим са светском класом. Морам да кажем да је свему томе јако допринела моја професорка клавира Јелена Милошевић која је и препознала мој таленат. Веровала је у мене, све време смо радили онлајн и у отежаним условима али смо и поред свега постигли велики успех“, каже Петар.

 

Ово је Петрова друга награда са међународног такмичења ове године.

 

„Недавно сам победио и на међународном такмичењу Даворин Јенко које је одржано у Београду. Прошле године сам у децембру освојио две награде, на такмичењу Коста Манојловић у Смедеревској Паланци и у Битолу сам освојио друго место“, додаје Петар.

 

„Мој идол је Ланг Ланг који је светски број један међу пијанистима и моја је жеља да једног дана наступам са њим. Волео бих да наступам са најпознатијим симфонијским оркестрима и филхармонијама у познатим светским музичким дворанама. То је мој циљ ка коме идем и верујем да ћу, будем ли доследан у томе и вредно и упорно радио, то и остварити.“

 

Петар успешно испуњава све своје обавезе. Ученик је четвртог разреда ОШ „Душан Радовић“ и у његовој ђачкој књиђици нижу се само петице.

 

„Када нешто радите из љубави онда ништа није тешко. Тако је и са школом и са клавиром“, додаје Петар који је у сваком погледу наклоњен уметности.

 

Још као дечак од шест година почео је да слика. Углавном слика животиње а вештим потезима слику претвара у готово фотографски снимак.

 

„Волим да сликам, али је љубав према клавиру победила“, додаје Петар.