„Од села се живи“

Њен радни дан почиње рано ујутру и има много обавеза. Ипак, Марија даје предност животу на селу. „Уз подршку породице, слогу и заједништво, све обавезе се завршавају на време“, каже наша саговорница, која се због одлуке да након удаје остане са супругом у Липовцу никада није покајала.

 

„Ја сам дете са села, удала сам се на село и подразумевало се да ћу да останем да се бавим пољопривредном производњом. Прошле године покренули смо посао са козама, тренутно их имамо 13, а мој радни дан почиње рано. Након што децу испратим у школу, следи јутарња мужа, полагање, касније испаша.

 

Цео живот сам знала да ћу се бавити козарством и данас то испуњавам. На имању имамо и свиње, патке, ћурке, пластеник, то је нешто што село захтева, У бављењу козарством потребно је да то волите, козе су једне од најздравијих и најчистијих животиња, па су и производи које дају такви. Коза ће увек пасти само чисту, негажену траву и пити чисту воду. Тренутно имамо петнаест јаради, а планирамо и проширење фонда. Наше алпине дневно дају око 10 литара млека, а сир и млеко продајемо својим купцима у Милановцу, Крагујевцу и Београду“, каже Марија.

 

Од села може да се живи, ако такав начин живота волите и ако имате помоћ и подршку својих најближих, а на имању у Липовцу сви раде као тим. Уз супруга, синови Вељко, Матеја, Огњен и Павле и су главна мотивација и главни помоћници на имању.

 

„Ако сте уиграни, ако сте складни, ако међу вама има љубави и слоге, све се стиже. Много се ради, али, свако има свој део обавеза. Лепота природе и свако годишње доба има своје особености на селу.

 

Мислим да је велика привилегија живети у селу, поготово, ако имате малу децу“, додаје наша саговорница.

 

У прављењу козјег сира користи се проверена, старинска рецептура и технологија. И укус је загарантован. Марија планира производњу сирева са неколико укуса, јер је козарство посао у коме ужива и који жели да унапреди.

 

А онда, дође најлепше годишње доба и воћни цвет чији је мирис непроцењив, каже Марија. И дан је потпуно испуњен.