Одрастање усамљеног виолинисте у срцу бачке равнице

„Ко чита било шта, већ је по томе далеко изнад онога који ништа не чита“, давно је рекао велики Иво Андрић, ни не слутећи да ће можда управо та реченица генерацијама касније бити инспирација, подстрек и охрабрење да се мали људи, које зовемо деца, одлуче не само да читају, већ и да напишу књигу.

 

Управо међу уљуљканим војвођанским равницама и бачким атарима, сазрева и успешно пише Огњен Ранђеловић из места Вајска у општини Бач. Мали слободни уметник који свет доживљава потпуно другачије од његових вршњака. Члан КУД-а „Младост”, који осим у полукругу блиста и са виолином у рукама, аутор је две књиге. Дело „Маца Кенди“ је написао када му је било девет и по година, док је са пуних 11 иза себе имао и роман „Усамљени виолиниста“.

 

„Инспирацију за прву књигу сам добио читајући други роман на сличну тему, па сам помислио зашто се и ја не бих одважио да покушам да напишем нешто слично. Након што сам књигу Маца Кенди први пут узео у своје руке, осетио сам огромно задовољство и понос, те схватио да све оно што сам радио и у шта верујем има смисла“, почиње своју причу овај свестрани дечак.

 

Његово друго дело, књигу „Усамљени виолиниста“, написао је када му је било 11 година, а окидач су биле ствари из свакодневног живота којима је у то време био окружен. Каже да би у будућности волео да пише више „за своју душу“ него да му то буде професија, јер никада не би могао да допусти да књигу пише „само да би писао“, већ резултат свега тога мора да буде подизање свести појединаца, а поготово деце на коју би једног дана и сам желео да утиче, те да им буде узор.

 

Огњен осим књигa обожава и музику, дуго година је био члан локалног културно-ументичког друштва, а такође већ шест година похађа школу за основно музичко образовање, одсек виолина. У прилог чињеници колико је заинтересован за другу уметност, говори и податак да Огњен напамет зна све победнике и песме које су се до сада изводиле у оквиру музичког такмичења „Евровизија“. Мада он лично највише воли страну поп музику и тренутно чита Стивена Кинга, подржава и све остало што је лепо, изворно и квалитетно, a одушеви се када у неком новом граду пронађе супер књижару са насловима који му нису често доступни.

 

„Неизмерно ми је драго што сам имао прилике да своје књиге објавим у месту у коме живим, а промовишем и у Републици Српској у Новом Граду који је побратимљен са нашом Општином Бач. Оданде носим прелепа искуства, али и познанства за која сам сигуран да ће трајати још дуго година“, истиче овај дечак и додаје да су му тренутно припреме за упис у средњу школу главна преокупација.

 

„Већ сада поприлично течно говорим енглески језик, италијански учим, а желео бих једног дана да говорим и француски. Максимално ћу се трудити да језичку гимназију, као и моја старија сестра Анђела, упишем у Верони у Италији, али чак и да не успем, код нас је Карловачка одлична алтернатива“, закључује наш саговорник и не искључује моућност да једног дана напише и своју аутобиографију.

 

Тања Митић