Омиљена вршачка шампионка

Пандемија је пролећа 2020. зауставила живот на какав смо навикли, па је тако на кратко зауставила и међународну каријеру кошаркашице Тамаре Радочај, једне од најуспешнијих вршачких спортискиња. Донела је много трофеја и медаља Тамара у Вршац, па и ону коју у граду под Кулом никад нико није освојио – oлимпијску. У време пандемије вратила се у родни Вршац и својим суграђанима уместо медаља заједно са волонтерима носила помоћ.

 

Играла је до сада Тамара Радочај широм Европе, била кошаркашица клубова у Италији, Пољској, Француској, Русији, Мађарској... али увек је са поносом истицала своје почетке и свој Вршац.

 

Била је девојчица и одрастала са родитељима који су били спортисти, када се заљубила у магичну игру под обручима. Сећа се да је као дете са мајком и по три сата чекала у реду да уђе у халу Хемијске школе у Вршцу и навија за кошаркашице Хемофарма, баш у време почетка доминације вршачког клуба широм тадашње СР Југославије. Брзо је пожелала да заигра и кренула је са тренинзима, а како је расла Тамара, тако је расла и вршачка кошарка, нова модерна хала Миленијум...

 

„Играла сам широм Европе, освајала трофеје са клубовима, медаље са репрезентацијом, али увек истичем да почетак у Вршцу и тадашњем Хемофарму има посебно место у мом срцу. Имала сам сјајне услове за напредак у родном граду и то јесте веома значајно за моју каријеру“, присећа се Тамара.

 

Имала је 16 година када је са кадетском репрезентацијом освојила медаљу. Прву након много година за женску кошарку у нашој земљи. Како каже, тада је преломила и била сигурна да ће јој кошарка постати животни позив. Са вршачким Хемофармом потписује те јесени професионални уговор, осваја неколико везаних титула и постаје сениорска репрезентативка. Пут је даље води у Партизан, па касније широм Европе.

 

Нижу се успеси и трофеји, али Тамара као да је предодређена за неке историјске и „прве“ медаље. На Европском првенству 2015. осваја прво злато за Србију, а следеће године на Олимпијским играма у Рију и прву медаљу у историји Вршца. Донела је бронзу са Копакабане подно Вршачких планина и уписала се златним словима у историју вршачког спорта.

 

„Срећна сам што сам родном граду донела прву Олимпијску медаљу. То је заиста био најбољи начин да се мом Вршцу одужим на подршци коју сам увек осећала“, истиче Тамара Радочај.

 

Знао је и њен град да цени њене успехе. Више пута је бирана за спортисту града, додељена јој је повеља града Вршца, а суграђани су јој направили и дочек када се вратила са медаљом око врата.

 

„То је заиста дирљиво и неочекивано. И сад се најежим кад се сетим тога, а посебно ме је гануло што је било много деце, јер они су и најважнији и велика је одговорност кад у теби виде идола“, присетила се Тамара, данас можемо рећи славна вршачка кошаркашица.

 

Тамара Радочај планира да настави са играњем у некој од Европских земаља, а и даље је жељна успеха. Ипак, сигурни смо да ће се свом Вршцу и својој земљи увек враћати.