Печењевачки дани кромпира

Лесковачка котлина је била идеално место за гајење паприке и кромпира. И управо ту се издвојило место које је дуги низ година центар те производње, Печењевце.

 

Хиљаде тона печењевачког кромпира своје одредиште проналазило је на пијацама широм земље, али и у иностранству. Македонија је одличан пример како је печењевачки кромпир одлазио даље, али и Грчка и Бугарска. Предности за људе овог краја су биле вишеструке, од тога да су имали сигурно тржиште за сав кромпир који произведу током сезоне, цену која је покривала трошкове производње, али и нешто што се не мери новцем.

 

Током свих ових година развиле су се везе међу људима које су с почетка биле строго пословне, али како је време одмицало односи су све више постајали пријатељски, па тако данас имамо ситуацију да пољопривредници овог краја годинама гаје готово родбинске односе са људима са оне стране границе.

 

Управо због свега тога ова повртарска биљка је са правом заслужила да јој се посвети бар један дан славе. Као резултат потреба и жеља становништва Печењевца, места које је како је речено, дуги низ година било центар ове производње у Србији, организована је манифестација посвећена кромпиру ,,Дан кромпира“ у народу позната Кромпиријада.

 

Директор Дома културе Печењевце, које је преузело организацију ове манифестације, поводом обележавања петнаесте Кромпиријаде је рекао: ,,Печењевце је познато по кромпиру, не само у лесковачком окружењу, већ и ван граница наше земље. Ова манифестација ради на томе да помогне пољопривредним произвођачима да и даље наставе да се баве овим племенитим послом. Можете видети да на овом месту имамо и пољопривредне произвођаче који су изложили свој кромпир, али имамо и стручњаке хемијских кућа, стручњаке из области пољопривреде који држе предавања и жене домаћице које су спремиле специјалитете од кромпира.“

 

Било је то пре петнаест година, када је 23. августа 2005. године одржан први састанак организационог одбора Дана кромпира. На том састанку је договорена концепција одржавања ових дана. У раду су учествовали сви људи који су својим радом и стручношћу дали свој допринос организовању манифестације, која је у то време за све била једна непознаница, имајући у виду да на овом подручју, али и шире није било организовано ништа слично, па људи који су чинили овај тим нису имали на кога да се угледају.

 

,,Дани кромпира“ расли су током година, а садржај је сваке године био богатији за неко ново дешавање.

 

Ова манифестација је угостила многе предаваче, стручњаке из ове области који су свих ових година едуковали пољопривредне произвођаче како треба унапредити производњу кромпира, али и надгледали огледна поља на којима су гајене нове врсте.

 

Баш захваљујући Кромпиријади, покренула се иницијатива за формирањем Удружење ,,Произвођачи кромпира Јабланичког округа“, које је доста помогло у пласирању конзумног кромпира и набавци семенског материјала. Када се спомене и културно-уметнички програм који је пратио сва ова дешавања петнаест година је довољно дуго да угости многобројне уметнике разних профила. Памтимо дивно гостовање, нашег прослављеног песника Добрице Ерића који је том приликом спевао песму о кромпиру. Вредне домаћице овог краја, ових дана спремају најукусније пите кромпируше.

 

Могло би се још доста причати о ,,Данима кромпира“, манифестацији која и даље траје. Ову причу завршавамо констатацијом да је идеја настала пре више од петнаест година донела пуно позитивних резултата, од манифестације познате широм Србије, до тога да је постала полазна тачка за организације сличног карактера.