Први међу једнакима

„Поводом 6. октобра, обележавања Светског дана особа оболелих од церебралне парализе трчао сам у знак подршке нашим другарима широм земље и света. Захвалан сам што се о овом важном проблему све више прича и људи се упознају са стањем са којим се није лако носити, али је значајно боље уз подршку и љубав пријатеља, породице и читаве заједнице у којој живим“, oвим речима се Аца Аврамовић обратио јавности након што је храбро закорачио стазом парка Буковичке бање и потрчао у инат болести и недаћама које су га задесиле.

 

Александар Аца Аврамовић рођен је 7. марта 1990. године у Аранђеловцу и годинама болује од церебралне парализе. Основну и средњу школу завршио је у родном граду и, како каже, није било лако. Неретко се сусретао са увредама, исмевањем и неразумевањем околине за своје стање. Ипак, непријатности које је доживео нису му спутале ведар и оптимистичан дух. Истиче да никада није жалио због себе, већ му је животна жеља да људи схвате различитост и прихвате особе са инвалидитетом.

 

Упркос годинама велике борбе, Аца не одустаје. Напротив. Бори се и иде му веома добро. Редовно тренира, бави се спортом, води активан друштвени живот и из дана у дан добија све више пажње не само медија, већ и суграђана који му одају поштовање. Свом снагом корача напред, пуних плућа усмерен ка циљу и веома је активан у идеји да се избори за унапређење услова особа са инвалидитетом. Умногоме је већ успео. Организовао је низ активности и манифестација. Посебно успешна била је шетња подршке особама са инвалидитетом којој се одазвао велики број људи. Учествовао је у великом броју хуманитарних акција, а за своје заслуге председник општине Аранђеловац Бојан Радовић уручио му је награду поводом Дана града за афирмацију и подршку оболелима од церебралне парализе.

 

Поред својих приватних интересовања, Аца Аврамовић је пре нешто више од четири године открио да поседује велики таленат за фотографију. Од тада је упловио у магични свет непомичне слике и са својим фотоапаратом бележи моменте из свакодневног живота. Инвалидитет му, каже, не смета. Има визију како би фотографијe требалo да изгледају чак и пре него што објектив усмери ка жељеној мети. И заиста, његове слике имају душу. Једна од њих наишла је на огромно интересовање јавности и за кратко време постала „вирална“. Сасвим случајно, док је тражио инспирацију за неку од фотографија, ухватио је предиван моменат где се види како старији господин на леђима носи ђачке торбе својих унука на путу до школе. Ту фотографију увек наглашава, јер за њега има велику емоционалну тежину.

 

Како време одмиче, Аца је стекао велики углед у својој професији и почели су да стижу први професионални ангажмани. О себи и својим радовима често говори за медије и интернет портале. Неретко га траже да фотографише разне манифестације, па је тако успео да споји лепо и корисно, да за своју љубав према овом послу добије и новчану надокнаду. Недавно је више него успешно фотографисао низ активности које су у Аранђеловцу организоване поводом обележавања Европске недеље спорта.

 

Аца Аврамовић воли свој град. Жели да живи у њему и види будућност у Аранђеловцу. Изнад свега, машта о томе како ће свест људи о проблемима особа са инвалидитетом бити већа, како ће целокупна јавност прихватити једнако све људе, без обзира на њихову различитост. Како каже Аца, то је и највећа лепота. Жели да ради, издржава себе и буде од користи друштву. Док све то говори, Аца не мирује, смеје се, прави планове за будућност и жури да нам подари још неку незаборавну фотографију.

 

Александар Аца Аврамовић – први међу једнакима!