Пут ка успеху пољопривредног газдинства

Низводно од Кладова простире се област Доњег Кључа, чувена по повртарству још од времена време између два светска рата. На старим фотографијама забележени су бродски шлепови натоварени бостаном, воћем и поврћем које је стизало Дунавом узводно чак до Аустрије и завршавало даље на трпезама Европе. Вредно становништво ових кладовских села, знало је да искористи квалитетно земљиште, благодети близине Дунава и велики број сунчаних дана.

 

Године су пролазиле и становништво је налазило лакше начине за егзистенцију, од одласка на привремени рад у исте те земље које су високо котирале производе из српског Подунавља, до запошљавања у локалним фабрикама и фирмама. Богата, жива села полако су губила своју снагу и капацитете.

 

Потомци чувених повртара, млади људи који препознају могућности за сопствени бизнис, али и утицај на опште добро заједнице у којој живе, мењају тужну слику полунапуштених кладовских села и потврђују чињеницу да су најважнији потенцијали развоја општине Кладово - пољопривреда и туризам.

 

Један од успешних примера добре праксе је Драган Богицић из Рткова, села удаљеног на 15 километара низводно од Кладова. Драган је носилац пољопривредног газдинства, а заједно са родитељима, почео је да се бави повртарством 1997. године, када је имао 22 године. Почеци су били тешки. Први засади на отвореном са засадима краставца, лука и кромпира, гајени традиционалним начинима обраде, са малим доприносом постојеће механизације, нису пуно обећавали. Уз подршку родитеља, Драган кроз искуства других повртара, модернизује и обезбеђује приносе новим начином гајења и подизањем пластеника.

 

На основу услова и потражње на тржишту, проширио је асортиман производа увођењем паприке, парадајза, краставца, тиквице, кромпира, црног и белог лука, зелене салате, организујући засаде врста по динамици бербе, да би остварио континуитет производње.

 

У последњих пар година, захваљујући субвенцијама општине Кладово намењеним за развој пољопривреде, модернизује механизацију, проширује капацитете, тако да се данас засади Богицића протежу на више од два хектара, са укупно 13 пластеника, дужина од 20 до 50 метара.

 

Стечено искуство радо преноси, а своја знања стиче учествовањем на разним семинарима и сарадњом са успешним повртарима. Семенски програм искључиво добавља из локалних пољопривредних апотека, док се семе црног и белог лука одваја из прошлогодишњег рода због, како наводи Драган, високих цена семенског програма. Такође, додаје да посао повртара није лак, захтева велики труд и пожртвованост, али да уз помоћ локалне самоуправе и државе која је данас видљива, верује да ће свој посао развијати из године у годину.