Шампионе одликују жеља, визија и сан

Истинска лепота спорта није само у радости победе, већ и у чињеници да нам спорт омогућава да се обликујемо као личности, у томе што нас учи да поштујемо себе и друге и да увек и на терену, али и ван њега, дајемо максимум. Лепота спорта је и у поразу који нас учи да се носимо са животом и да се увек морамо борити више како бисмо из сваког проблема изашли као шампиони. Најбољи спортиста града Лесковца за 2019. годину, рукометаш Андрија Атанасковић један је од разлога зашто је свака утакмица лесковачког тима ,,Дубочица 54“ праћена уз много жара и ентузијазма и зашто сви жељно ишчекују утакмице на домаћем терену. Својим резултатима последњих сезона, лесковачки рукометаши су испунили очекивања Лесковчана, вративши граду на Ветерници заслужени епитет града рукомета.

 

Андрија Атанасковић из Лесковца, рођен је 9. јуна 1987. године. Основну и средњу школу завршио је у родном граду. Факултет спорта и физичког васпитања уписао је у Нишу 2006. године и завршио 2010. године са просеком 9,46 као студент генерације. Тренутно је студент докторских студија на матичном факултету, а за своје резултате током школовања вишеструко је награђиван као добитник Доситејеве стипендије, када се сврстао у ред најбољих студената у земљи, и стипендије града Лесковца преко Фонда за младе таленте. Током студија бавио се и научноистраживачким радом, а његови су радови објављени у бројним референтним часописима у земљи и иностранству.

 

Упркос изузетним академским достигнућима, Андрија никада није запоставио своју највећу љубав – рукомет. Прве спортске кораке начинио је са свега шест година. Већ тада је у њему расла жеља, визија и сан да на терену буде најбољи, да буде шампион. Говорећи о својим почецима, Андрија наводи да је прва генерација рукометног клуба „Метеор“, у ком је научио како се трчи, скаче и бори за свој клуб. „Данас се борим за свој клуб, за свој град који показује како се брине о спортским клубовима и спортистима“, каже Андрија. Са својих петнаест година добио је први професионални ангажман, уживо сањајући свој дечачки сан. У својој дугој каријери играо је за рукометне клубове „Мокра Гора“ из Зубиног Потока, „Зајечар“ из Зајечара, „Железничар“ из Ниша, „Врање 1957“ из Врања, „Планинка“ из Куршумлије, „Топличанин“ из Прокупља, „Дубочица“ из Лесковца, а боје репрезентације Србије бранио је кроз млађе рукометне репрезентативне селекције. Са поменутим клубовима освојио је Куп западне Србије, троструки је освајач Купа источне Србије и вицешампион Купа Србије. Проглашаван је за најбољег играча Супер Б лиге 2018. и 2019. године, а 2020. године за најбољег играча Супер А лиге и другог стрелца Супер А лиге. Исте године проглашен је за најбољег спортисту града Лесковца, а за ову награду каже да му је најзначајнија у каријери, јер је његов град препознао његов квалитет, поручивши „Упамтите једно - Шампион се не постаје на утакмици, већ на тренингу када нико не гледа ваш рад и труд, а ви дајете све“.

 

Захваљујући ангажману наших рукометаша на терену, клуб у којем Андрија игра, РК „Дубочица 54“, 2019. године се после 20 година вратио у највиши ранг такмичења - Супер А рукометну лигу. Већ прве такмичарске сезоне на изненађење свих завршава на 5. месту на табели. Уз подршку града у сезони 2020/2021 тренутно се налази на трећем месту на табели и обезбедила је учешће у плејофу. Оно што је најупечатљивије и најбитније је подршка коју овај клуб добија са трибина. У просеку утакмице овог клуба са трибина прати преко 2500 гледалаца, док је на утакмицама против рукометних клубова „Звезда“ и „Партизан“ на трибинама било преко 4000 ватрених навијача.

 

Због тријумфа који су претворени у понос града, због тога што на најбољи могући начин промовише Лесковац и што је један од лесковачких најбољих амбасадора и узор најмлађима, Андрија сваког дана игра утакмице у којима односи победе јер је у свом граду један од омиљених спортиста.