Шарганска осмица оживљава славно време парњача

Пругом уског колосека од Београда до Сарајева до 1974. године саобраћао је популарни “Ћира”, кога је вукла парна локомотива. Аустроугарска је пругу до границе са Србијом, завршила 1906. Године повезујући источну Босну са Сарајевом и кажу да је сваки њен метар коштао килограм злата. Злато се помиње и током градње на српској страни, када краљ Александар, свестан напора у пробијању стеновитог Шаргана, нуди грам злата за грам камена, јер је ова пруга и за Србију, била стратешки важна веза са морем.

 

Била је жила куцавица и веза Европе са Јадранским морем - од Београда до Дубровника и Зеленике, ускоколосечном пругом, од 1925. до 1974. године кроз тунеле, преко мостова и кроз планинске усеке “Ћира” је саобраћао остављајући за собом препознатљиви мирис дима парне локомотиве.

 

“Ћира” је свој пут завршио 1974. године, да би 2003. поново кренуо, али овај пут као туристичка атракција. Двадесетак километра обновљене “Шарганске осмице” подсећа на то славно време парњача.

 

Сада је део ове пруге на релацији од станице Шарган Витаси до Мокре Горе, који представља јединствено градитељско дело, отргнут од заборава, тако да чувеном "Шарганском осмицом" поново одјекују клапарање вагона и жамор туриста у возу "Носталгија".

 

Од Мокре горе до станице Шарган Витаси воз пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова, прелазећи укупу раздаљину од 15.440 метара и висинску разлику од 300 метара.

 

Мокра Гора се налази на граници између Таре и Златибора и на граници Републике Србије и Босне и Херцеговине. Оно што је почело као приватна иницијатива групе ентузијаста окупљених око удружења “Шарганска осмица”, претворило се у пројекaт који је удахнуо нови живот Мокрој Гори. Мокра Гора је постала позната туристичка дестинација.

 

“Ћира” од 2003. године вози пуном паром и из године у годину привлачи све више путника. Музејско-туристички воз “Носталгија” и путовање кроз мокрогорске пределе као романтичан повратак у прошлост занимљив је домаћим, али још више иностраним туристима. У бројкама, носталгична вожња привуче годишње око 90.000 људи.

 

На свом носталгичном путовању од Мокре Горе до Шарган Витаса воз се зауставља у станицама прављеним за филм “Живот је чудо“ редитеља Емира Кустурице, застане и на видиковцу Крст, али и на Лудом камену који је посебно атрактиван.

 

„Постоји веровање да овај камен испуњава љубавне жеље. Имали смо код њега много венчања и веридби и много је оних који поново дођу да се возе тврдећи да су им се жеље оствариле“, кажу из предузећа Србија Воз.