Сеоски клуб у рангу великана

Успех овог сеоског клуба је утолико већи, јер у категорији свих спортова, како у женској тако и мушкој конкуренцији, једини на подручју града Смедерева и целог Подунавског округа, који се такмичи у највишем рангу.

 

Овај историјски успех женског рукометног спорта у древном граду деспота Ђурђа Бранковића и целог региона, оствариле су девојке којима је то више хоби и задовољство него професија.

 

За разлику од других које имају професионалне уговоре, Радинчанке нису запоставиле ни своје радне активности. Међу њима су, поред ученица и студенткиња, и оне у сталном радном односу попут зубног техничара, физиотерапеута, полицајке, менаџерке и др. Готово све рукометашице су рођење Смедеревке са пребивалиштем у Радинцу, а уз колективни дух међу њима влада велико другарство.

 

Заслуге за атмосферу каква се само пожелети може, припадају председнику и једном од оснивача клуба Живомиру Николићу, као и вишегодишњем тренеру Јовици Петковићу за чије име су везани бројни успеси.

ЖРК „Млади радник“ је основан 1988. године и почео је са такмичењем у Браничевској окружној лиги. За три сезоне клуб је прескочио исто толико рангова и доспео до Прве српске лиге. Након тога 1998. године изборен је пласман у Другу лигу СРЈ, група Запад, где остаје пет сезона, а онда се враћа у Српску лигу.

 

Нови искорак остварен је 2011. године пласманом у Прву лигу, да би у сезони 2015/16. као најбоље пласирани тим постао члан Супер „Б“ лиге одакле је због неизмирених обавеза према Савезу, после једне сезоне морао у нижи ранг.

 

Као феникс из пепела, великом вољом, трудом и упорношћу, без икакве надокнаде уз несебично ангажовање стручног штаба и чланова управе 2019. године Млади радник поново улази у Супер „Б“ лигу, а овог лета златним словима исписује своју историју. По први пут селекција са аматерским статусом играће у елитном рангу и надметаће се са високо буџетним екипама у чијим су редовима не ретко репрезентативке и иностране рукометашице. Бод на старту освојен у Бору и победа против некадашњег шампиона екипе Зајечара, дају наду де ће се у неравноправној борби Давида и Голијата, успети да изборе опстанак у Супер лиги.

 

Треба напоменути да клуб углавном живи од помоћи локалне самоуправе, а да поред сениорског тима има и школу рукомета коју са великим успехом води Александар Адамовић, наставник физичког васпитања.

 

Све укупно, клуб броји око 100 активних чланова где се други тим такмичи у Првој лиги, група Запад, две селекције у лиги млађих категорија, а најмлађе девојчице од скора и дечаци надмећу се у мини рукомету.

Бројни пехари и признања овог по свему узорног сеоског колектива, говоре да се и са мање улагања уз велику љубав, ентузијазам, али и одрицања може стићи до неслућених висина.