„Снове снива, нити тка“

Пре више од деценију и по, у Националној служби за запошљавање, у периоду када је интензивно трагала за послом, видела је оглас за обуку за ткање на коју се одмах пријавила. На обуци се први пут сусрела са разбојем и све до тада је веровала да је рад на разбоју неупоредиво лакши.

 

Ткање је изузетно тежак занат, јер изискује умешност, посвећеност, стрпљење и све квалитете који су потребни да би од нити које се преплићу настало уникатно платно или тканина. „На обуци је било и суза, као и момената када сам желела да одустанем“, присећа се она.

 

Како не би заборавила вештину преплитања нити, након завршене обуке купила је разбој и наставила да тка у свом дому. Током свих година трагања за послом и својим местом под Сунцем, када је ткање још увек било њен хоби, Сузана је неговала комуникацију с нашим људима који живе у дијаспори.

 

Наши људи у дијаспори воле старе занате и све што је повезано са српском традицијом и културом. У свакој земљи где има наших људи постоји манифестација која је посвећена неговању и очувању српске традиције кроз представљање рукотворина, старих заната, фолклорних ансамбала итд.

 

На позив једног српског удружења, Сузана је 2007. године први пут отпутовала у Италију, где је наредних година организовала три модне ревије, од којих је једна била на позоришној сцени замка у Монтекију.

 

Два замка, окренута један ка другом, носе имена по јунацима трагедије Виљема Шекспира „Ромео и Јулија“, а налазе се у једном малом месту у округу Верона на северу Италије, присећа се Сузана.

 

„Приликом обиласка, видела сам раскошну позоришну сцену и пожелела да баш на том месту организујем модну ревију мојих понча, шалова и тканина. Жеља ми се убрзо остварила и сада знам да се жеље остварују када нешто заиста искрено желите“. Искрена жеља подразумева и да имате визију и одлучност да уложите напоран рад.

 

Хилден у близини Диселдорфа је још један од бројних европских градова у којима је ткаља из срца Шумадије представила своју уметност ткања.

 

„Отварали су ми се путеви. Учествовала сам на манифестацији „Славље народа“ у Хилдену, на којој народи и народности Европе и света представљају своје културе и обичаје. Отишла сам са српском заставом на ту манифестацију и увидела колико је нашем народу у дијаспори потребно да се преко разних облика стваралаштва повеже са својим коренима.

 

Желела сам да подигнем ниво презентације ручних радова, као и да „Етно стил Горјанац“ постане препознатљив српски бренд који би нашу Србију и град Крагујевац афирмисао на најбољи начин. Почела сам да своје радове шаљем на различита такмичења на којима сам освајала веома лепе награде“.

 

Од бројних награда, пехара, диплома и медаља за чување нематеријалне баштине, Сузана издваја Велемајсторску диплому коју је у априлу 2022. године добила на међународној манифестацији МИРК у Суботици за остварене изванредне резултате.

 

Сузана Горјанац је и носилац манифестације „Ђурин етно дан“ у Крагујевцу. Она каже да је своје радове одувек желела да представи у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији, где јој је, међу стотинама кандидата и шешира, Друштво за очување, уређење и развој Скадарлије доделило диплому за Најбољи етно шешир.

 

„Скадарлија је место где се музика, глума, књижевност и ликовна уметност спајају, као да их је ткаља на свом разбоју испреплетала у древно платно“, каже Сузана. „У Скадарлији сам добила крила, јер сам своје рукотворине представљала уз реситале глумице Горице Поповић и песме дуета Селимова-Желчески“.

 

Захвална је Кући Ђуре Јакшића у Крагујевцу, Зорану Матовићу, председнику Удружења Крагујевчана у Београду, глумици Горици Поповић и многим уметницима који су јој надахнуће и велика подршка.