Сомборац – научник светског гласа

Иако је због природе посла пре око пола века напустио свој родни Сомбор, сваке године му се радо враћа. Октобарска награда за животно дело коју му је Сомбор доделио прошле године, још једно је у низу признања за његов научни рад, а новчани део награде који је уступио фондацији сомборске гимназије, чији је и сам био ученик, показује и његову величину као човека. Иако у осмој деценији живота, овај научник светског гласа и данас је страсно посвећен науци.

 

Иван Гутман чврстог је става да кад човек оде у пензију, мора нешто радити како би сачувао здрав дух и тело. Он је и за пензионерске дане одабрао науку.

 

„Мени је супруга, кад сам отишао у пензију, купила домине. Још увек нисам научио да се играм с тим“, шаљиво је започео наш разговор Гутман и истакао да му је план бавити се научним истраживањима докле год буде могао.

 

Како сазнајемо од нашег саговорника, љубав према хемији почела је још у основној школи.

„У основној школи ми је предавао један наставник, Коста Пејић, и од њега сам се заразио за хемију. Од тада, па до дана данашњег, хемија је моја највећа љубав, ако не рачунамо моју супругу. Образовање које сам стекао у Сомбору је било солидно, као што мислим и да је данас солидно. Из Сомбора је потекао доста велики број људи који се баве природним наукама, физиком, хемијом, значи, нисам ја једини овде. После Сомбора сам студирао у Београду, тамо сам био изабран за асистента, онда сам прешао у Загреб и тамо сам на крају и докторирао. Онда се отворило радно место у Крагујевцу и ја сам један од првих наставника на Универзитету у Крагујевцу“, прича Гутман.

 

Изузетно напредовање у каријери довело је овог научника до титуле емеритус професора, што је за њега, како сам каже, велика част и задовољство.

 

„То су редовни професори који када оду у пензију ипак буду изабрани да наставе радити. Број емеритус професора је законски ограничен на сваком Универзитету, онда се они предлажу и на крају изабирају за то звање. То је онда доживотно звање које ми омогућава да на докторским студијама, на постдипломским студијама, држим наставу. Тако да ја и дан данас радим“, с поносом истиче овај научник.

 

Према Гутмановим речима, цео његов научни опус је везан углавном за Крагујевац, иако је рођен у Сомбору. Зато му је нарочито драго што му је управо његов родни град доделио највише градско признање, награду за животно дело.

 

„Не постоји писани траг да сам ја у Сомбору, иако сам сваке године долазио. И сада имам коначно један писани доказ да сам ја Сомборац, да су ме Сомборци признали за Сомборца, сад кад сам добио ту награду и то је у ствари материјални доказ да сам ја Сомборац овде, у свом срцу“, с посебним емоцијама закључује Иван Гутман.