„Србобранска бразда“ ушла у трећу деценију

Србобрански пољопривредници знају: каква буде прва бразда и како се узоре, таквом се и роду надај у жетви! Зато сви треба да знају, не само орачи који се такмиче и пољопривредници који живе од земље – озбиљна је вештина добро отварити бразду и сачувати јој правац, истом дубином рала окренути земљу с краја на крај парцеле, узорати овратину а не заорати ленију или раоником прећи у суседну парцелу. Од квалитета орања зависи и принос усева.

 

„Мајка ме је на свет донела у камари сламе на њиви док је трајала вршидба жита, одрастао сам на салашу и, још у најранијем детињству, одлазио редовно у поље да помажем старијима.

 

А орем од своје тринаесте године, дакле пуних осам деценија. Ехеј, шта сам се ја бразди као дечарац и младић прегазио орући с коњским запрегама, све док се нису појавили трактори. Земаљску куглу сам по броју начињених корака могао препешачити, и уздужно и попречке“, каже најстарији учесник „Србобранске бразде“ Лазар Антић, њен заштитни знак и почасни такмичар.

 

Ову фантастичну манифестацију и велику смотру најбољих војвођанских орача организује Месна заједница Србобран, уз подршку локалне самоуправе.

 

Осмишљена је са идејом да да прилику најбољим орачима Бачке и Војводине да покажу шта знају и како се добро оре једнобразним, двобразним и вишебразним плуговима, класичним или обртачима, али и да се сачувају обичаји некадашње обраде земље - орање запрегом.

 

„Нема сумње, 'Србобранска бразда' прерасла је у војвођански бренд. Ради се о приредби која представља традицију Војводине и има за циљ да сачува обичаје некадашње обраде земље, али са друге стране, да упозна све присутне са методама модерног орања, што чини нераскидиви спој у развоју пољопривреде.

 

Из године у годину наша манифестација расте и слави најважаније ресурсе којим располаже Србобран – људе и оранице“, каже Радивој Дебељачки, председник општине Србобран.