Стари ужички специјалитет

Печена, танка, растресита лепиња се мало издуби по унутрашњем ободу, пошто се најпре исече поклопац. Затим се намаже старим кајмаком, па се на кајмак дода јаје, онда се кајмак и јаја размуте у самој лепињи која се онда запече у пећи и прелије по средини топлим претопом. Ово је рецепт за Шуљагину лепињу са све коју већина зове и комплет лепиња. Поступак припреме овог ужичког специјалитета је 2005. године заштитио у Заводу за интелектуалну својину Драган Лазић, власник данас најстарије ужичке пекаре „Шуљага“ у којој се од 1984. године прави само лепиња са све.

 

Драган Лазић и данас се бави искључиво припремом комплет лепиње на традиционалан начин. Све се ту још увек припрема у старој зиданој фуруни, која се ложи буковим дрвима. Задржан је и аутентични изглед чувене пекаре којој је комплет лепиња донела славу широм Србије, али и даље. Јер, доћи у Ужице, а не јести комплет лепињу, то не пропуштају ни странци које пут наведе у град на Ђетињи.

 

Према ужичкој пекарској прошлости, после Првог светског рата на истом месту где је данас пекара „Шуљага“, отворио је кафану и пекару пекар Влајко Чарапић. Након укидања приватних радњи после Другог светског рата, пекару је од општине добио у закуп пекар Радомир Шуљагић, а касније и откупио. Временом се у народу усталио назив „Код Шуљаге“. Милан Лазић ту долази на занат 1953. године. Касније, од 1968. године до 1971. њих двојица су радили као ортаци.

 

Радомир Шуљагић и Милан Лазић су тих шездесетих година патентирали лепињу са све. Продавали су три врсте лепиње: са кајмаком, са претопом и са јајетом, све док једном неко збуњен питањем „са чим ћете“, није тражио „лепињу са све“. Двојица пекара осмелила су се да утроје све намирнице у једној лепињи и како се испоставило, буду пионири ужичког кулинарског бренда.

 

Радомир Шуљага није имао наследнике који би наставили посао пекара, па је Милан Лазић преузео посао. Драган је преузео посао од оца Милана, а назив радње је остао исти, из поштовања према мајстору.

 

И унутрашњост пекаре је иста као пре пола века кад је Радомир Шуљагић заветовао Милана Лазића да радњи не мења име.

 

„Иста је рецептура. И даље се све прави ручно и тако ће и остати”, поручује садашњи власник пекаре Драган Лазић, кога такође зову Шуљага.

 

А оно што се такође не мења је начин јела. Комплет лепиња се једе прстима и то тако што се прво кидају комадићи поклопца и натапају се у претоп и запечено јаје и кајмак. Када се поједе поклопац на исти начин се једе и доњи део лепиње. Прво са стране и средина на крају. Потврда да сте правилно јели комплет лепињу јесу замазане руке и брада, рећи вам Ужичани, који су познати и по својственом ерском хумору.