Шумадијска оаза љубави према природи

На самом улазу, шума кедрова, борова и других дрвенастих биљних врста посетиоцима Баште дочарава како је природа неприкосновена у својој разноликости и племенитости.

 

Овај кутак за одмор и уживање је и научно-наставна база и велика лабораторија на отвореном, где студенти спроводе своје истраживања која им омогућавају да о природи уче у самој природи.

 

Руководилац Ботаничке баште је доц. др Снежана Бранковић која својим ентузијазмом, преданим радом и посвећеношћу показује колико је важно да очувамо природу. Ботаничка башта је посебна организациона целина Института за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Отворена је 1997. године, док је процес њеног формирања започео 1992. године. Суштину Баште чини њен биљни свет чији су неизоставни пратиоци одређене животињске врсте, па се у Башти налази и Хотел за инсекте, Глистењак за узгој калифорнијских глиста, као и хранилице за веверице и кућице за птице.

 

Поред теренске наставе, у Башти се реализују и едукативне радионице намењене како школској омладини, тако и грађанима Крагујевца, туристима и љубитељима природе. У крајолику Баште налази се и библиотека на отвореном, са стручном и литературом намењеној деци.

 

Наша је привилегија да у самом срцу Шумадије имамо Ботаничку башту. Њена лепота и значај је у томе што она чува климатогене заједнице храста сладуна и цера, казала је доц. др Бранковић.

 

Некада је шумадијски брдско-планински предео био прекривен шумама цера и сладуна од којих је сада остала само трећина. Даљим антропогеним утицајем и притиском, шуме нестају, тако да је овај мали крајолик веома важан да очувамо те заједнице храстова. У Башти имамо и ловор-вишњу, јоргован, као и старе и угрожене врсте наших крушака и јабука. Ми доносимо и друге ретке, угрожене и незаштићене врсте, а затим их у Башти гајимо, размножавамо, приказујемо нашим посетиоцима и показујемо разноврсност природе коју имамо у нашој лепој земљи Србији. Умножавајући биљке, враћамо их у њихова природна станишта и на тај начин их остављамо будућим поколењима.

 

Оно што је незаобилазно при обиласку Баште су њене ендемичне врсте, попут Панчићеве оморике, молике и српског кукурека. Дивовске размере топола, ораха и Вајмутовог бора очаравају посетиоце.

 

Нас који радимо у Башти инспирише чисто срце, а дечја срца су најчистија, истакла је Снежана Бранковић. Наша Башта живи у најсветлијем облику, јер она јесте и треба да буде домаћин најмлађој популацији која ће у овом крајолику научити да воли, а да би могла да заволи, најпре треба да упозна природу, да се с њом саживи како би знала да је чува и да ту искру љубави пренесе другим људима.

 

Ботаничка башта у Крагујевцу је блистав пример како се развија и негује еколошка култура најшире популације. Она је и веран подсетник да смо ми део природе која нам даје да будемо особени, али и пажљиви према њеној разноврсности.