Традиција и обнова цркве у Клењу

Село Клење добило је име по кленовом дрвећу, а велике кленове шуме одувек су штитиле насеље од јаких ветрова. На дугу историју Клења указује нам и велики брест који се налазио у средишту места све до педесетих година XX века, крај старе цркве и гробља. Био је закрштен и служио је као запис.

 

Данашњи свештеник у Клењу Горан Недељковић укратко нам је испричао о детаљима везаним за Цркву Успења Пресвете Богородице у Клењу.

 

,,Плац на којем је подигнута клењска црква одређен је кад и плац за школу 1868. године, међутим 1911. године Клењани доносе одлуку да граде цркву. Због предстојећих ратова градња цркве је почела крајем марта 1936. године, а већ 21. јуна освећени су темељи, уз присуство целог села и многих људи из околине. Црква је стављена под кров у јесен 1936. Обе куполе, централана и на звонику су покривене поцинкованим лимом и освећени су крстови на њима. Током 1937. године постављена је столарија, врата и прозори од метала, а 1938. године, црква је измалтерисана. У јеку Другог светског рата 1942. године, Клењани су одлучили да заврше цркву. Исте године црква је завршена, а затим је основана - обновљена клењска парохија са седиштем у Клењу. Иконе су завршене крајем 1942. године, и рађене су техником уље на платну, као и звоно.

 

Тачно 25. октобра 1942. године комплетно је завршена.

 

Клењани су у порти цркве Успења Пресвете Богородице поставили крсно знамење, у славу и част свештеномученика Григорија Волкова.

 

Темељна обнова цркве и долазак патријарха Павла било је 1989. године, а донета је одлука да се црква темељно обнови. Решено је да се замени кров, да се црква покрије бакром и поставе нови бакарни олуци, да се обије стари малтер, да се црква поплоча белим мермером и обоји тракасто у три боје. Жеља Црквеног одбора, као и самих мештана је била, да након изведених радова цркву освети Патријарх српски Павле. Тако је и било јер је 1992. године завршена и освештана црква од стране патријарха Павла.

 

У периоду од маја 2002. до јуна 2003. године, црква је комплетно фрескописана. Фреске су рађене у al secco техници, византијским стилом.

 

Такође у атару данашњег Клења према једној легенди, подигнута је једна од првих хришћанских цркава на нашим просторима. Саграђена је била на месту где су римски војници одсекли главу девојци зато што је постала хришћанка. Одрубили су јој главу на пању у Дубоком потоку, па то место и данас носи име Пањевац.’’