Творац лепих објеката Златиборског округа

Његов отац, архитекта Милош Секулић, основао је пре скоро 30 година предузеће Архимис. Од 2004. године фирму преузима Никола, после завршетка факултета архитектуре у Београду. Никола је један од ретких младих стручњака који су се вратили у Ужице. Имао је добру понуду да остане у Београду, али се ипак вратио да настави очевим стазама.

 

“И поново бих се вратио. На факултету сам годину дана као студент био демонстратор и понуђено ми је место асистента на катедри за визуелне комуникације. После три дана јавио сам им да ћу се вратити у породичну фирму, која је већ увелико радила на добрим основама. Свакако, нисам се покајао и кренуо сам на породичним темељима да наставим посао. Имам троје деце и надам се да ће неко од њих наставити посао даље. Верујем да ће генетика урадити своје. Увек сам се дивио оцу као дете када смо ишли у шетњу, а он ми показује „ово је мој објекат“, „оно је мој објекат“ и каже ми да му ти објекти дођу као деца. Гледао је њихово одрастање. То ми је било занимљиво и креативно и желео сам и ја да имам своје објекте”, прича Никола.

 

Један од његових објеката је и зграда путничког терминала на аеродрому Поникве.

 

“Тa зграда ми је посебно драга, зато што је пројекат урађен за 15 дана. У њеном извођењу и пројектовању учествовало је око 60 људи. Сви смо морали да брзо координирамо, да би никао објекат на једном срушеном капуниру. У бомбардовању 1999. године била му је пробијена таваница. Морали смо да радимо заштиту тог постојећег бетонског капунира и проширење објекта. А то је опет аеродромска зграда, која носи одређену тежину. Немамо много прилика да то радимо. То су врло сложени пројекти, јер у њему има доста сложених подпројеката, који су морали да се одраде, попут, заштите од пожара. И све то треба имплементирати у једну целину. Све смо то успели да урадимо и да изградимо објекат за месец и по дана. Али, жао ми је што та аеродромска зграда још није у функцији”, каже Никола.

 

Поред зграде на Пониквама, Никола је пројектовао базен, проширење капацитета и спортску халу за одмаралиште „Голија“ на Златибору, ресконструисао спортску халу у Чајетини, пројектовао први Тржни центар у Ужицу, као и нови градски дечји вртић.

 

“Пројектујем јавне објекте који дају естетски печат окружењу и постају визуелни репер у простору. Трудим се да пројектујем лепе објекте и да успешно одговорим свим пројектантским захтевима”, прича Никола.

Попут свог оца, који је пројектовао насеље Краљеви конаци поред језера на Златибору, Никола такође пуно ради на овој планини.

 

“Краљеви конаци су пример каква би градња требало да буде у једном планинском центру, раширене површине, ниске кућице, пуно зеленила око објеката. То је пример архитектуре која је поштовала поднебље. Сада на неки начин архитектуру диктирају нови материјали, који долазе на тржиште. Ти нови материјали утичу на визуелну промену. Материјали диктирају трендове и они се први виде на објекту. Али, архитектура се окреће у круг, као и мода“, истиче Никола и додаје да нашe архитекте не заостају за светским и са дипломом нашег факултета су признати у иностранству. Наглашава да знање постоји, а да је примена ограничена у складу са могућностима. Могућности њихове породичне фирме у којој ради и Николина супруга Наташа, која је дизајнер ентеријера, су велике, јер су резултат знања и љубави.

 

“Постигли смо да смо међу највећим фирмама које се баве архитектуром у Златиборском округу. Додатни немерљив успех је што успевам да имам време које квалитетно проводим са породицом, тако да за себе могу да кажем да сам срећан човек”, закључује дипломирани инжењер архитектуре Никола Секулић, један од најбољих у својој струци у Србији.