Учитељица која оставља дубок траг у животима ученика

Генерације ученика који је по добром памте за учитељицу Емилију Грубанов Мартинек највеће су признање у животу. Она је на њиховом животном путу оставила дубок траг, научила их да буду марљиви, истрајни, посвећени, креативни, пуни самопоуздања, да поштују и себе и друге.

 

Време, труд и љубав које као креативан и иновативан наставник разредне наставе у суботичкој Основној школи „Јован Јовановић Змај” деценијама посвећено улаже у дечје стваралаштво, посебно ликовно, ове године донело је учитељици Емилији највеће признање у образовању - Светосавску награду.

 

Иза овог признања за Емилију Грубанов Мартинек крије се хиљаде диплома, награда, медаља и признања које су њени ученици, како из школе, тако и из ликовне радионице “ЕмАрт” коју успешно води већ две деценије, освојили у 30 држава.

 

„Радови мојих ученика су награђивани на безброј домаћих и међународних такмичења - годишње освајају више од 150 награда. Осим из наше и земаља у окружењу, награде су стизале из Грчке, Португалије, Француске, Немачке, Финске, Норвешке, Словачке, Чешке, Швајцарске, Русије, Белорусије, Естоније, Литваније, Латвије, Украјине, Либана, Ирана, Кине, Јапана, Јужне Кореје, Индије, Мексика, Аргентине, Новог Зеланда“, истиче учитељица Емилија.

 

Истрајна и упорна, учи своје ђаке да су све награде једнако важне. У стању је, каже, да годинама трага за дипломама и наградама које ученици освоје, а до њих не стигну.

 

„Пет година сам трагала за медаљама освојеним у Индији. Путовале су и бродом, али су их моји ученици добили и били неописиво срећни. Та њихова искра у оку вредна је сваког труда и зато никада не одустајем. Десило се то и са дипломама из Македоније. Контактирала сам амбасаде, министарства и на крају сам пронашла дипломе које су након годину дана уручене добитницима”, сећа се Емилија.

 

Није строга, али је њена реч за ученике, како каже - свето писмо.

 

„Доследна сам, а то деца поштују. Договор мора да се поштује и одговорност за своја дела треба да се сноси. Верујем да деца цене када код свог учитељ осете исту меру за све. Не правим разлику међу децом. Увек се трудим да им пружим пажњу и шансу ако увидим да имају било какав потенцијал, јер се никада не зна у какву особу ће израсти и шта ће све постићи уз мали подстицај који им ми пружимо као њихови учитељи”, истиче Емилија Грубанов Мартинек.

 

Она нема пуно слободног времена, не гледа телевизор, њене две кћерке често је опомињу да треба да се одмори и замерају да јој је посао на првом месту.

 

„Раде то с правом, јер јесам свој посао ставила испред породице. Срећом, разумеју да ово није посао где се у неко доба искључи рачунар и иде кући. Ово је посао који захтева целог човека и ја му се на тај начин и дајем”, закључила је Емилија.

 

Њен омиљени цитат који деценијама понавља ученицима гласи: „Не идите тамо где вас пут води, идите тамо где нема пута и оставите свој траг” (Ралф Волдо Емерсон).