Уметник са орденом

Миодраг Милутиновић, доктор примењених уметности и дизајна, млади сликар из Београда, пример је за углед. На пољу црквених уметности остварио је завидне резултате у земљи и иностранству. Након завршетка пројекта осликавања цркве Светог Николаја Жичког у Бјалистоку, одликован је орденом Марије Магдалене, трећег степена Пољске православне црке. 

 

Основне и мастер студије завршио је на Академији СПЦ за уметности и консервацију у класи професора Горана Јанићијевића. Докторирао је на Факултету примењених уметности у Београду 2018. године, под менторством проф. Синише Жикића, одбранивши рад на тему „Путевима Нектарија Србина – пројекат осликавања сакралних споменика на територији источне Пољске. Извео је многобројне пројекте у земљи и иностранству. Из богатог уметничког опуса издвајају се: Црква Светог Николаја Жичког, Бјалисток, Пољска, црква Благовештења у манастиру Супрасл, Пољска, Параклис Богословије Свети Сава, Београд, Спомен црква Ливањских мученика, Ливно, БиХ и други. Одликован је орденом Марије Магдалене (Пољске православне цркве) трећег степена у Пољској 2015. године.

 

Пројекти изведени на територији Пољске драгоцени су из више разлога, младом уметнику се на завршној години студија, изненада указала могућност да заједно са професором, а уз благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја крену пут Пољске. Иако је позив дошао изненада, припреме за будући живопис решаване су у ходу. По доласку у Бјалисток, поглед на панораму града открио је уметнику мало познат православни дух у деловима источне Пољске. Догађаји су му се ређали брзо, као на филму.

 

Његови домаћини, поред жеље да цркву посвете Светом Николају Жичком указали су и на предано ангажовање парохије Јована Богослова на очувању српске традиције која се нарочито запажа у периоду одржавања манифестације Видовдан у Пољској. У коренима овог фестивала се може потражити кључ за разумевање српског средњовековног сликарства на овим просторима.

 

Након завршетка сарадње, отворила су се нова поглавља пољско-српског пријатељства. Она се огледају у круцијалном пројекту обнове цркве манастира Супрасл, која је делом везана за уметникову докторску дисертацију. Истраживања која су указала на то да је могући сликар из XVI века са сигнатуром Нектарије Србин пореклом са нашег поднебља, утицао је на обнову ранијих духовних и културлошких веза. Коначни резултати рада на територији источне Пољске могу се сагледати кроз публикацију “Црква Светог Николаја Жичког”, као и филм “Путевима Нектарија”.

 

Милутиновићу је тешко издвојити значајне догађаје током боравка у Пољској, али ипак за њега велики подстрек за даљи рад представља Орден Марије Магдалене трећег степена, уручен на Видовдан приликом освећења цркве Светог Николаја Жичког у Пољској 2015. године. Ово признање указује на значајан допринос развоју Пољске православне цркве, а поред тога подсећа на многа нераскидива пријатељства и драгоцена искуства чији су чврсти темељи основ даље сарадње на будућим пројектима с јасним циљем да нашу земљу и традицију прикажу у лепом светлу.

 

Млади београдски уметник посвећен је теоријском раду и чест је учесних изложби, радионица, научних скупова и фестивала у земљи и иностранству. Активно ствара у Београду. У наредном периоду припрема циклус слика за самосталну изложбу. Поред тога, ангажован је на живописању војне капеле посвећене Светом Стефану Штиљановићу у Новом Саду. Жеља му је да своја знања и досадашње искуство у будућности примени у образовном систему у Србији.