Уметност обновила стари занат у Злакуси

Међународна колонија уметничке керамике Злакуса ауторски је пројекат академске сликарке - керамичара Софије Бунарџић из Ужица.

 

„Када сам се пре 40 година први пут сусрела са лончарским производима из Злакусе, схватила сам сво богаство и културну вредност таквог начина израде керамике. Покретањем и реализацијом овог ауторског пројекта намера ми је била да омогућим савременим уметницима, академски образованим керамичарима врхунске професионалности из наше земље и иностранства да истражују и експериментишу у техници која је за њих нова, као и у до сада у теорији савремене керамике непознатом процесу израде - техници названој „Злакуса”. Такође, желела сам да их укључим у процес обнављања, настављања и даљег оживљавања овде сачуване традиције, да се не би угасила са генерацијом старих мајстора лончара, већ да се овом колонијом направи повратна спрега у смислу подстицања младих житеља села да умеће и искуство својих предака одрже и предају у наследство будућим генерацијама”, присећа се почетака Софија Бунарџић.

 

Те 1995. године, захваљујући помоћи руководства општине Ужице, одржана је пробна колонија керамике у трајању од два дана, са учешћем шест академских сликара-керамичара који су се упознали са могућностима за рад и одржавање будуће Међународне колоније уметничке керамике, пробали материјал за рад и нову технику у савременој керамици. Уметници су радили у домаћинству Милана Савића и Живка Никитовића, мајстора грнчара-лончара у Злакуси.

 

У протеклих 25 година кроз колонију је прошло 360 уметника из 35 земаља света.

 

Посебност ове колоније огледа се кроз грађење финих спона између традиционалног лончарства, јединственог по материјалу, методу рада и печењу керамике на отвореном пламену ватре, а са друге стране савремених тендеција у уметничкој керамици.

 

„Специфичност ове нове технике у уметничкој керамици, техници „Злакуса“ и лончарско-грнчарског заната је у материјалу и начину рада. Глина се меша са ситно млевеним минералом калцита, затим се од припремљене смесе раде скулптуре, односно уметнички предмети на ручном точку зидањем, грађењем. Након тога се предмети суше, предгревају и пеку на отвореном пламену ватре од високо калоричног дрвета на око 600 до 700 степени“, објашњава Бунарџићева.

 

Тај технолошки процес израде керамике, сличан ономе у праисторији, привлачи уметнике из целог света у ову колонију.

 

Све колоније одржане су под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Града Ужица.

 

Досадашње колоније које су имале међународни карактер, као и постигнути резултати и реноме, а нарочито одјеци у земљи и иностранству, обавезују нас да се потрудимо да и убудуће колонију што боље организујемо, као пројекат из домена културе који својим врхунским квалитетом доприноси развоју културе и уметности у нашој земљи, промовише нове уметничке форме и изразе, нову технику и технологију у уметничкој керамици, доприноси децентрализацији културе, културној сарадњи и уметничкој размени у земљи и иностранству и чије је одржавање и организација од националног интереса за Републику Србију”, наглашава Софија Бунарџић.

 

Софија Бунарџић је члан УЛУПУДС-а од 1982. године. Имала је шест самосталних, више од 100 колективних и 50 ауторских изложби. Била је професор и директор Уметничке школе у Ужицу. Добитник је, између осталих награда и највишег признања „Повеље града Ужица“ за 2011. годину, за дугогодишњи рад на Ауторском пројекту Међународне колоније уметничке керамике „Злакуса“ и Награде за животно дело од УЛУПУДС-а.