Успех „златне луле“ са југа Србије

Традиција производње ракије у нашој породици постоји већ деценијама, јер ју је пекло већ пет генерација Митића, прича Слободан, власник Дестилерије. Да је тако, сведоче старе фотографије, али и усмено предање које се преносило с колена на колено.

 

Наш прадеда, газда Мита, по коме носимо презиме Митић, по завршетку сезоне печења ракије, одлагао је лулу са казана у подрум и говорио својим укућанима: ,,Децо, златна је ово лула, чувала нас је у најтежим временима, чувајте и ви њу када дођу бољи дани.” Деда је био грађевински предузимач, отац је радио у банци, али су сваке јесени пекли ракију на малим казанима од сопственог воћа. То су били незаборавни дани дружења уз казан, уз прелепе приче до дубоко у ноћ, мирисе шљива и ватре, прве ракије. За нас, децу из града, то су лепе успомене на детињство, сећа се Слободан Митић.

 

Као студент Економског факултета у Нишу приводећи школовање крају, размишљао је чиме би могао да се бави и паметно искористи стечено знање. Тако је и дошао на идеју да покрене производњу ракије, мало већу од постојеће. Најпре је обавио истраживање тржишта, израдио бизнис план и 2007. године почео са садњом воћњака и набавком опреме. Породично окупљени око реализације идеје, Митићи су најпре три године радили као пољопривредно газдинство, да би се 2010. године одлучили за наредни корак, званично регистровање Дестилерије. Све након тога је историја…

 

По речима Слободана Митића, капацитети Дестилерије ,,Митић“ су четири бакарна казана ручне израде, запремине по 350 литара и велики број буради за ферментацију, као и дрвених буради за одлежавање дестилата. Зависно од количине воћа, тренутни капацитет готовог производа износи и до 20.000 литара ракије. За производњу ракије користе воће из сопствених воћњака, уколико је година родна својим приносима покривају од 30 до 50 процената производње, а остало потребно воће купују у Блацу које је највећи шљиварски крај у Србији, као и у селима из околине Ристовца. Све зависи од тога у ком крају је родило воће и којег је квалитета. Количина производа никада није иста и зависи од тога колико је година била родна.

 

Дестилерија ,,Митић“ тренутно производи ракију од шљива, јабука и крушака, а план је да у наредним годинама прошири асортиман. Такође, један од приоритета је и константан рад на одржавању и побољшању квалитета ракија које су у понуди.

 

Производе пласирамо на више начина: трговинама, ресторанима, сакупљамо количину за извоз и пакујемо за многобројне познате фирме из наше земље. Неретко, по жељи купца, пакујемо ракију и са њиховим логом и етикетом, које они потом поклањају својим пословним партнерима и сарадницима. Што се тиче пласмана у земље региона, оне су нам близу и није никакав проблем доћи до њиховог тржишта. Ми сањамо велике снове и желимо да наши производи стигну до најудаљенијих места на планети. Крајем 2012. године били смо међу првим дестилеријама из Србије која је извезла 4.000 боца у Кину, али због недостатка огромне количине ракије за којом је била потражња, прекинули смо тај извоз. Ипак, смо ми породична дестилерија ограниченог капацитета, а поруџбине су у бројевима биле превелике за нас. Ракија ,,Златна лула“ се пила на журкама у Сеулу у Јужној Кореји, на излетима у Сиднеју у Аустралији и Велингтону на Новом Зеланду, на Малдивима, испред зграде председника Кубе у Хавани, у Канади, Америци, као и у многим европским земљама. То је најлепши део овог посла, да ваш производ, ручно упакован у малом погону у селу поред Врања, доспе до најудаљенијих крајева наше планете, наглашава Слободан Митић. Дестилерија ,,Митић“ је са својим производима била присутна на многобројним сајмовима у окружењу: у Словенији, Грчкој, Бугарској, Аустрији, као и на сајмовима у земљи. Временом су дошли до ситуације да им је целокупна производња била резервисана за сталне клијенте, све је било унапред резервисано, па су тако и успорили са рекламирањем и учешћем на сајамским манифестацијама.

 

За 10 година постојања освојили смо бројне награде на многим такмичењима, али ако морамо издвојити неку, нека то буде прва златна медаља из 2013.године на такмичењу у Петровцу где смо у великој конкуренцији први пут освојили прво место. Такође, веома су нам битне многобројне захвалнице од пословних партнера и разних удружења за одличну сарадњу и узајамну помоћ. Највеће награде су нам ипак похвале клијената као и добронамерне критике у циљу побољшања пословања, каже Слободан.

 

Целокупну опрему и засаде подигли су сопственим средствима. Последњих пар година, из Министарства пољопривреде су схватили да је ракија један од највећих брендова земље и сада се дају одређене субвенције па се може приметити да се велики број људи одлучује на отварање дестилерија и производњу ракија од воћа. ,,Ми смо чланови ,,Удружења произвођача ракије Јужна Србија” као и ,,Савеза Ракије Србије” где се налази 60 најбољих Српских дестилерија. Са Привредном комором Србије од самог почетка имамо одличну сарадњу и то са Канцеларијом у Врању,“ каже Слободан Митић.

 

Дестилерија ,,Митић“ има велике планове за будућност. Иако их не занима масовна производња, јер би то већ значило индустријску производњу, Митићи ће покушати да остану на овом нивоу, уз свакодневно побољшање квалитета. Планови су везани за извоз у иностранство, а жеља је да овај посао раде и наредних пет генерација њихове породице. Слободан Митић и његов брат Милан поручују младим људима да не одустају тек тако од својих идеја и визија. Кажу да је за успех понекад неопходан и ризик, али и подршка пре свега породице, а потом и окружења. Они су се након школовања вратили у свој град, формирали породице и стечено факултетско знање уновчили кроз сопствени бизнис.

 

Треба само вредно радити и веровати и успех неће изостати, поручују Митићи.