Вештина, занат и уметност

Танка је граница између заната и уметности, а колико је тога уметничког у занатству или занатског у уметности још увек је непознаница. Сваки уметник или занатлија је најпре био аматер, међутим, када усавршите одређени занат толико да прерасте у уметност, почнете да стварате несвакидашња дела. Ова прича нас води у једно место близу Новог Сада, у којем живи и ствара Душан Ракић, мајстор старог и уметничког заната интарзије. Душан је рођен у Темерину, где је и одрастао, а интересовање за дрво показао је још у раном детињству. Захваљујући кућном пријатељу, Ендреу Ереш Еренеу, који се на тај начин бавио обрадом дрвета, већ са 12 година је почео да учи основе овог заната.

 

Техника којом се бави назива се интарзија и подразумева украшавање производа столарске занатске уметности. Душан се на другачији начин поиграва са овом врстом заната и своје радове претвара у необична, углавном ентеријерска, уметничка дела.

 

Први рад који је направио био је Пера Детлић, док је други био портрет Џимија Картера, америчког државника, који је те давне 1978. године угостио председника тадашње Југославије, Јосипа Броза Тита. Душан је као средњошколац довољно новца зарађивао радећи Титов портрет, који је у то време био медијска икона у некадашњој Југославији, али и свету.

 

 

Развијајући свој таленат и вештину често је аплицирао на различите конкурсе. Тако је 2011. године освојио почасну награду на конкурсу Америчке корпорације за производњу и дистрибуцију намештаја са седиштем у Њупорту, што је била велика потврда за његов дотадашњи рад. На истом конкурсу је учествовао и ове године и освојио једну од главних награда, у категорији специјални производи.

 

Радио је у овим транзиционим временима у различитим фирмама, међутим 2012. године одлучио је да професионализује свој хоби и отвори своју занатску радњу Маркетри дизајн. Његова радионица је једина регистрована занатска радња у земљи и региону која се мануфактурно бави овим занатом са сертификатом Министарства привреде за изврсност уметничко-занатског бављења.

 

Своје радове је представљао и ван граница наше земље. Године 2014. учествовао је на Мускат фестивалу у Оману, где су били представници из великог броја земаља света. Након тога добио је позив Музеја лепих уметности у Бешкеку у Киргистану 2016. године, где је држао мајсторску радионицу у једном етно селу, како каже, у готово нестварној чаролији природе једног од највећих горских језера, Исик-Кул, док је 2019. године посетио Фестивал занатства у Коканду, у Узбекистану.

 

Урадио је на стотине радова, али му је квалитет увек био испред квантитета, о чему сведоче и његова дела. Један од најзахтевнијих Душанових радова је Сеоба Срба у који је уложио две године труда и целодневног рада и који краси предворје зграде Општине Темерин, мале војвођанске варошице надомак Новог Сада.