Витезови савременог доба

Да се српској изворној песми „Играли се коњи врани... крај Мораве на обали...“ може веровати, потрудио се рођени, али ипак некадашњи Београђанин, данас Краљевчанин - Мрсаћанин Ненад Митровић. Пре готово деценију, Ненад, чији су и родитељи рођени у Београду, оживео је своју дедовину у Мрсаћу, селу на петнаестак километара од Краљева. Захваљујући њему, Краљево је 2013. године добило свој први коњички клуб назван „Западна Морава“.

 

Откада је арапску кобилу Менту Ненадова сестра, лиценцирани инструктор и тренер у клубу, добила на поклон од свог бившег коњичког клуба, те јој се потом придружио још један, па још један лепотан, али и један одважни пони, Краљевчани, али и сви они које пут нанесе у ово поморавско село, и стари и млади, могу да уживају у рекреативном или пак теренском јахању, али и да похађају часове у школи јахања.

 

Митровић се, када није на послу, у потпуности посвећује својим љубимцима. Како каже, ма како захтевно било, ништа није тешко када радите с љубављу. Ове несвакидашње, крвне, темпераментне животиње, када се једном сусретнете са њима и „када прогутате њихову длаку“, не остављају много простора за друге љубави.

 

Посебна прича Ненада Митровића коју са својим наследницима и краљевачком СВЕБОР дружином Свети кнез Лазар уписује у историју града Краљева, јесу и средњовековни витезови са Западне Мораве. Јуначка традиција и вештине средњовековног борења, кроз неговање и промоцију спорта и културно-историјског наслеђа, заокупљају највећи део активности Коњичког клуба „Западна Морава“. Витезови вежбања и тренинге обављају на имању Митровића, на коњима у аутентичним одорама, у правој средњовековној витешкој оклопној опреми и са оружјем, које у својој радионици израђује у Србији најмлађи, седамнаестогодишњи ковач – оклопар. Ови јунаци савременог доба и по два-три сата тренинга проведу јашући и вежбајући под оклопом од педесетак килограма, у најбољем случају, ако нису у комплетном оклопу – четрдесетак.

 

Управо у Коњичком клубу „Западна Морава“, први пут у Србији обновљена је и изучава се давно заборављена витешка вештина борења ђострање или џастинг – најпознатија витешка вештина, која се могла видети на средњовековним турнирима и саборима, када се два оклопљена коњаника у трку сударају копљима у настојању да са коња оборе, али не и повреде, противника. Овде, млади људи, који још нису закорачили у пунолетство, уче и да јашу, баве се стреличарством са коња у покрету, мачевањем, гађањем копљем...

 

Да су ове вештине интересантне не само онима који се њима баве, говори и све већи број манифестација широм Србије на којима се чланови Коњичког клуба „Западна Морава“ и СВЕБОР дружине Свети кнез Лазар појављују, почев од краљевачког Маглич феста.

 

Љубав према коњима безвремена је. Незамислива је прича о јунацима било ког доба, а да се у њој по имену не помиње нераздвојни верни племенити пратилац. Захваљујући Ненаду Митровићу и његовом Коњичком клубу „Западна Морава“ град Краљево, кроз враћање у историју, исписује нову, витешку будућност...