За добробит ђака - ништа није тешко!

Учитељица, педагог, родитељ и још пуно тога овој деци је учитељица Ружа Томанић, за које неки од њих кажу да је воле највише на свету. И то, не без разлога.

 

Радни дан учитељице Руже почиње свакога јутра у пет сати.

 

„Да бих стигла до школе мењам три превоза, односно једним аутобусом идем од куће до прањанске варошице, другим од Прањана до Теочина, а трећим до Срезојеваца. Да би ђацима било топло када стигну, ложим ватру, уносим дрва, до њиховог доласка ја сам у школи и домар и чистачица. Осим топле учионице, децу овде свакога јутра чека осмех и лепа реч“, каже учитељица Ружа.

 

Од 7.30 часова, када почиње настава, Ружа је учитељица у школи, која је уочи њеног доласка била пред гашењем. Иако школа у Срезојевцима има само четири ђака, два предшколца, по једног првака и трећака, учитељица не губи наду да ће и по завршетку њиховог школовања доћи нова деца која ће уживати у животу на селу.

 

„Тужно је што има мало деце, али ово је као филигрански рад, мануелна производња. Када је у питању овај број деце, имам могућност да им се посветим, радим један на један са сваким од њих и то је велика предност. Посветиш им пажњу и сваког тренутка си уз њих“, каже Ружа.

 

Ружин дан у школи завршава се око поднева, када почиње приватни део живота. Код куће је чекају супруг и троје деце различитог узраста, са својим жељама и потребама. Припрема ручка, рад на имању, у штали, послови су који овој жени ведрог духа не падају тешко. Живот на селу не доживљава као опетерећење, већ каже да ужива у сваком дану.

 

Ружа каже да се никада није покајала што је напустила град и градске школе. Васпитана да се у свакој ситуацији у животу снађе, испоштовала је очеве речи да женско дете мора бити школовано. На принципима на којима је она васпитавана, одгаја своје три ћерке од којих је средња одличан студент друге године Агрономског факултета, а све три дају допринос у неговању и развоју домаћинства у којем живе.