За останак и опстанак на селу

Породица Миљковић већ десет генерација уназад живи и ради на свом имању у Шапину и за то време никада нису планирали да напусте своје село и наду у бољи живот потраже ван граница своје земље. По речима Ивана Миљковића, власника фарме, њихова идеја је била останак и опстанак на селу.

 

Ова породица се осамнаест година бави сточарском и пољопривредном производњом, али су тек последњих година доживели експанзију, што им је омогућило да бављење сточарством подигну на један потпуно виши ниво, од чега би имали могућност да се надају и некој економској добити кроз рад који улажу свакодневно.

 

По речима Ивана Миљковића, све је ишло јако скромно и стидљиво. На самом почетку располагали су малим буџетом, што им није омогућавало да предвиде у ком ће се правцу кретати њихова идеја. Али, кажу да је истрајност заслужна за то где су данас, као и чињеница да су апсолутно сво знање и жељу усмерили ка свом циљу. Иванов брат, Владан Миљковић, своју љубав према пољопривреди и сточарству показао је тако што је докторирао ветеринарску медицину на Ветеринарском факултету у Бечу и после 14 година школовања, вратио се у своје родно село да помогне брату.

 

Иван је увек био задужен за физичке радове на фарми, док су брат и отац увек били ту да му помогну да посао не трпи последице великог броја обавеза које има свакодневно. Преко 400 тона хране је тренутно на фарми, а око 250 тона је спремно за исхрану стоке која је у штали на породичном имању. „Када човек дође на неки ниво, онда све то изгледа лепо и ствари почну да буду једноставне, али тај пут који смо ми морали да пређемо је нешто на шта се ми поносимо“, каже Иван.

 

Четрнаест година уназад Миљковићи су били излагачи на Сајму пољопривреде у Новом Саду и неретко су на њему освајали награде, плакете, а то говори да иза рада ове породице стоји велики рад.

 

Фарма је у међувремену постала позната и призната. Из фарме „Миљковић“ велики број грла се продаје како на подручју Србије, тако и у земљама бивше Југославије. Свакодневно је на фарми у производњи око 500 мајки у одгоју са младима и труде се да тај број одржавају. Занимљиво је то да Миљковићи, поред 500 грла на самој фарми, за нијансу мањи број грла имају на свом породичном имању, у мањој штали, која је била подстрекач да се на породичној њиви сагради фарма која данас поносно носи име породице и синоним је за квалитет.

 

Савет браће Миљковић младим људима је да покушају да покрену свој бизнис у својој земљи, на свом имању и да ако желе да успеју у свом циљу у њега морају да верују свим срцем и да сву своју снагу, знање и умеће усмере ка свом идеалу, а то је живети, радити и на крају стварати на свом парчету земље.