Жеља и упорност су све што је потребно за победу

Шампион из Крагујевца има 22 године и већ има своју породицу. С обзиром на то да његова супруга има 18 година, а ћеркица Душица тек седам месеци, Слоба брине о њиховој егзистенцији.

 

„Углавном се сналазим. Радим сезонске послове као што су брање малина и грађевински радови. Дешавало ми се да са скеле одем право у ринг и победим“!

 

Спорт ми не дозвољава да се вежем за неки посао. Ако желите да будете врхунски спортиста и остварујете резултате, морате да се у потпуности фокусирате на тренинге. Са сталним послом и фиксним радним временом то једноставно није могуће.

 

Слоба је почео да тренира бокс када је имао 12 година.

 

„Тада сам био „Буцко“, а тако су ме и звали. У боксу су ми били сви – мој ујак, стриц, теча и деда, који је био боксер и тренер. Отишао сам на тренинг само да бих скинуо килажу, али сам одмах заволео бокс“.

 

Није га нимало обесхрабрило што у почетку нико није желео да га тренира, јер су сви мислили да Слоба нема талента за бокс.

 

„Дали би ми вијачу да је прескачем. Три године ми тренери нису дали ни да ударим у џак! Само вијача, трчање, вијача, али то је учврстило моју одлуку да будем шампион. Био сам много упоран и сада знам да је упорност нешто што највише вреди у животу“.

 

Слободан Јовановић је имао 15 година када је боксовао први меч у јуниорској конкуренцији.

 

„То је било Шумадијско коло. Победити у првом мечу је нешто што се не може речима описати. Знао сам да је то прекретница и да од тог тренутка више ништа неће бити исто“.

 

Последње две године Слоба тренира у БК „Лукач“, а свог тренера Војислава Лукачевића зове „ћале“.

 

„Мом тренеру дугујем много, јер је он највише од свих веровао у мене. Ми смо породица, он брине о мени и договорамо се у вези са свим. Тренер ме је научио да бокс има свој стил и елеганцију. Бокс вам омогући и да имате чврсту контролу над собом. Осим физичке снаге, даје вам менталну снагу да савладате противника, али и самог себе, што је најтеже“.

 

С непуних 18 година, на Државном првенству 2018, Слоба је, како каже, претукао све сениоре репрезентативце у тешкој категорији.

 

„На том такмичењу сам у полуфиналу класичним нокаутом у другој рунди победио једног момка, који је тада имао 30 година“.

 

Након овог такмичења добио је стипендију од Олимпијског комитета Србије и постао члан репрезентације. Слоба се увек одазвао на све припреме и истиче да му се није догодило да пропусти тренинг, као и да не осећа страх пред меч.

 

„Осећам позитивну трему, а мој тренер каже да је одлика правих бораца и шампиона да страх претворе у снагу.

 

Себе види на неком великом такмичењу и о томе сања.

 

„Надам се да ћу имати услова да одем на такмичење европског или светског ранга. То је моја највећа жеља, а ја сам показао да су жеља и упорност све што је потребно за победу“.