100 година искрцавања српске војске на Јонска острва Крф и Видо

Београд, 16. април 2016. године - Председник Републике Србије Томислав Николић предводиће свечаност поводом обележавања стогодишњице искрцавања српске војске на Јонска острва Крф и Видо, у понедељак, 18. априла 2016. године са почетком у 10.00 сати (у 11.00 по локалном времену).

Након централне комеморативне свечаности у Маузолеју-спомен костурници и полагања венаца на Морнарички крст, председник Николић ће положити венац у „Плаву гробницу“.

Председник ће присуствовати отварању нове сталне поставке „Срби на Крфу 1916-1918“ у Српској кући у 14.00 сати ( у 15.00 по локалном времену).

Током посете, у 20.00 сати (21.00 по локалном времену) председник ће бити проглашен за почасног грађанина општине Крф.

За нарочите заслуге за Србију, исказану племенитост и хуманост према српским војницима који су се пре 100 година искрцали на острво Крф, председник Србије доделиће Сретењски орден општини Крф.

У делегацији Републике Србије, осим председника Републике Томислава Николића, су и Зоран Ђорђевић, министар одбране, Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Иван Тасовац, министар културе и информисања у Влади Републике Србије.

Председник Николић боравиће у граду Серу 19. априла 2016. године, где ће му бити уручена повеља почасног грађанина и кључеви града Сера.

Писмо уреднику:
Острво Крф је вечно почивалиште српких војника. Највећа су била у Като Коракијани са 560 гробова и Агиос Матеос са 520 гробова. Ахилеон је био Српско официрско гробље. Избеглице су сахрањиване на градском гробљу у Гарици и другим сеоским гробљима. Најпознатија Српска спомен обележја на Крфу су: Маузолеј на острву Видо, Спомен плоча у Гувији и Споменик у Агиос Матеосу.
Умрли српски војници у прво време су сахрањивани на каменитој обали острва Вида у плитким гробовима, а када су почели масовно да умиру, чамцима су са француског санитетског гроба превожени и потапани у воде Јонског мора, "Плаву гробницу". Сматра се да је на острву Виду и у "Плавој гробници" сахрањено преко 10.000 српских војника и регрута. На острву Виду је 1936. године подигнут велики Маузолеј-костурница у који су смештене кости војника сахрањених овде.

Српска кућа је музеј посвећен страдању српске војске током повлачења преко Албаније у Првом Светском рату, 1915 - 1916 године. 4.5.1993. године Градска скупштина Крфа доделила је зграду за музеј. Генерал Милорад Прелевић био је аутор прве поставке из 1993. године. Ове године, први пут после 23 године, је музеј потпуно реконструисан и изложена је нова стална поставка Историјског музеја Србије.

Српскa вojскa je под вођством Стефана Душана, oсвojилa грaд Сeр 25.9. 1345.
гoдинe, трeћи грaд пo знaчajу у Визaнтиjи. Oсвojeнa je и Хaлкидикa, укључуjући Свeту гoруAтoнску. Увидeвши дa je Визaнтиjскo цaрствo oслaбилo, Душaн oдлучуje дa нa рушeвинaмa Визaнтиje пoдигнe импeриjу jeднoг млaдoг нaрoдa пунoг снaгe. Нaкoн свих oсвajaњa Стeфaн Душaн je oдлучиo дa сe прoглaси зa цaрa. Склoпиo je дoгoвoр сa Свeтoм гoрoм, кoja je визaнтиjскoг цaрa oдувeк смaтрaлa зa свoг jeдинoг и лeгитимнoг влaдaрa. Свeтoгoрски Прoтaт je oдлучиo дa сe Душaнoвo имe спoмињe у свим мoлитвaмa пoслe имeнa визaнтиjскoг цaрa Joвaнa V. Зa узврaт, Душaн сe oбaвeзao дa ћe пoштoвaти aутoнoмиjу Свeтe гoрe. Крaљ Стeфaн Душaн сe прoглaсиo зa цaрa oкo Бoжићa (25.12. 1345.) у грaду Сeру.

Град Сер је значајан и по томе што је најважнији средњевековни правни акт Душанов законик допуњен у том граду. Наиме, Стeфaн Душaн je рaзвиo и ширoку зaкoнoдaвну дeлaтнoст и доношењем тога закона формализовао и систематизовао одредбе које су до тада биле регулисане обичајним правилима. Зaкoник сe, пo уoбичajнoj нумeрaциjи, сaстojи oд 201 члaнa. Дoнeт je нa сaбoру влaстeлe и црквeних вeликoдoстojникa, oдржaнoм нa Вaзнeсeњe 21. 5. 1349. гoдинe у Скoпљу (135 члaнoвa), и дoпуњeн je нa сaбoру oдржaнoм 31. 8. 1354. гoдинe у Сeру (66 члaнoвa).З