Београд, 24. јун 2016. године- Ауторски текст председника Републике Србије поводом елементарне непогоде која је задесила Србију

Србију је прe три дана погодило невреме и нанело штету великих размера, не само малињацима, на којима је највећа, већ и другим летинама, воћњацима, ратарским културама. Комисије за процену штете обилазе сва места која су претрпела оштећења услед невремена.

Србију је прe три дана погодило невреме и нанело штету великих размера, не само малињацима, на којима је највећа, већ и другим летинама, воћњацима, ратарским културама. Комисије за процену штете обилазе сва места која су претрпела оштећења услед невремена.
Тај проблем морамо да решимо, примењујући најбоља упоредна решења и законску регулативу суседних земаља, посебно имајући у виду хронични недостатак средстава и конфигурацију терена. Систем противградне заштите мора да функционише у пуном капацитету како би се избегле штетне последице и омогућио бољи живот свих грађана, посебно пољопривредних произвођача. У земљама ЕУ су свесни важности овог сегмента пољопривредне производње, па је око 92 одсто угрожених подручја осигурано, а пољопривредницима су на располагању повољни кредити за набавку противградне заштите.
У Србији није највећи проблем недостатак ракета, јер се већина локалних самоуправа побринула да их купи, већ оптимално системско решење које ће обезбедити редовно финансирање и адекватну примену ракета. Чињеница је да уговор са органима државне управе, органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе не могу потписати стално запослена лица и пензионери, па је противградна заштита ослоњена на становнике села, у којима је просечна старост изнад 70 година, а степен образовања веома низак. Ако на то додамо неисплаћивање заосталих обавеза, чиме неодговорни појединци често правдају неиспуњавање обавеза, јасно је да ћемо, уколико се не посветимо решавању овог проблема, увек трпети непроцењиву штету.
Изменама Закона о министарствима, предвиђено је да послови противградне заштите пређу у надлежност Републичког хидрометеоролошког завода, а потом и у надлежност органа државне управе, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе.
Чињеница је да су од самог почетка функционисања противградне заштите у оквиру МУП, односно Сектора за ванредне ситуације, постојали проблеми, а да је највећи настао због немогућности финансирања ангажовања и рада стрелаца и набавке противградних ракета. Систем противградне заштите је недовољно ефикасно функционисао у МУП-у, зато што није било адекватног нормативног оквира за његово функционисање у једном тако специфичном систему.
Поједине општине се сналазе саме, набављају ракете и плаћају додатно стрелце, али то није довољно. Ако и суседне општине немају заштиту, систем не функционише на прави начин. Посебан проблем су погранична подручја где стижу облаци у пуној снази, а у појединим замљама постоји и забрана испаљивања ракета уз границу.
Без намере да прејудицирам системско решење и унапред означим организације и/или институције које су или ће бити одговорне за спречавање елементарних непогода и њихових последица, апеловао сам да се приступи проналажењу оптималног решења и адекватних нормативних оквира, како би пољопривредници били боље заштићени у будућности.
У међувремену, запитао сам зашто се не изврши снимање свих станица и установа које не испуњавају обавезе зато што неодговорни и неморални појединци неизвршавањем својих једноставних обавеза, на које су се обавезали, наносе штету другима. Имаћемо ове године још много непогода, не смемо да се понашамо као да тога нисмо свесни.
Обука за испаљивање ракета траје неколико сати. До отклањања системских грешака неко у државном апарату, најбоље полиција – зашто не и војска, може преузимањем одговорности за те станице да спречи катастрофалне последице за државу у целини.
Подсећам да сам на овај проблем упозоравао и у време када сам био народни посланик. Од мог последњег посланичког мандата протекле су већ четири године, а ситуација је још гора.
Толико могу да учиним, остало је на савести и кривичној одговорности на другима.