Боjовић симбол оданости отаџбини и народу

OБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ „ ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ – ЗНАМЕЊА СЛАВЕ И ЧАСТИ“ Андрићев венац, 15.9.2016.

Овом изложбом грађанима предајемо у аманет једну изузетну причу о, нажалост, мало познатом великану наше војне историје, војводи Петру Бојовићу. Последњих година улажемо бројне напоре којима покушавамо да грађанима вратимо деценијама скрајнуто сећање на славу и победе Српске војске у Првом светском рату.
Да још једном покушамо да оправдамо претке који су се у датим историјским околностима, у заједничкој држави Југославији после 1945. године оглушили, у себе потискивали сећања на српску славну прошлост, у мраку је обележавали. Без тога, не бисмо били убедљиви ни себи ни потомцима и не бисмо успели да оправдамо назив наследници.
Истини за вољу, у временима после Другог светског рата, историографија и музеологија се готово тајно и за ширу јавност невидљиво бавила читавим периодом најславније српске слободарске повести – Балканским ратовима и Првим светским ратом. Али, и у том малом научном опусу најмање је било речи о четворици српских војвода.
О последње именованом, најмлађем међу њима – Петру Бојовићу, тек у траговима и успут. Споменике је прекривао коров, костурнице су затравиле, гробља запустела. У школским уџбеницима тек по који редак... Прича о војводи Петру Бојовићу је парадигма таквог, игноришућег, аутоцензуром мотивисаног потцењивачког односа према сопственој историји.
Прошло је 70 година од упокојења и скромне, за јавност забрањене сахране на београдском Новом Гробљу. Радио Београд је јавио у вестима (цитирам): „Поштовани слушаоци, данас је 20. јануар 1945. године. Јуче је у Београду умро војвода Петар Бојовић...
Важно саопштење: свако ко покуша да дође на сахрану овог непријатеља наше народноослободилачке борбе биће ухапшен и кривично гоњен.“ (крај цитата)
Тако је прве поратне године власт забранила почасти и спречила окупљање грађана који су желели да испрате најмлађег војводу Српске војске, хероја Солунског фронта, ослободиоца Београда 1918-е, хваљеног и оспораваног војника из шест ратова. Војника који је, већ остарео и немоћан, преминуо од директних последица повреда које су му нанели ослободиоци Београда у Другом светском рату.
Нека свако, макар у својој породици, учини колико може, изложба која је пред нама, „Војвода Петар Бојовић – знамења части и славе“, наш је начин да се достојно одужимо, и да потомцима испричамо причу о јединственом српском официру.
Сваки војник ће вам рећи да је лакше бити јунак у рату него у миру. Прича о Петру Бојовићу је епопеја храбрости на бојном пољу, једнако колико и у одбрани својих ставова и начела пред краљем, колегама, народом. Одговоран српском барјаку, еполетама на својим раменима, ордењу на грудима, одговоран пред сваким редовом у својим јединицама, најзад – у свакој одлуци вођен војничким знањем и официрском чашћу,
војвода Петар Бојовић постао је симбол истинске оданости отаџбини и народу. У рату и миру подједнако.
Благословена је земља која у својој историји има такве људе, такве јунаке, такве карактере. Бојовић у ратовима није жалио свој живот, у миру није гледао на каријеру и почасти. Непоткупљив, частан, спремно је платио цену својих ставова после Великог рата, још за живота био скрајнут, готово заборављен.
Војник таквог кова пример је и симбол официра коме до дана данашњег тежи свака војска, јер су његов карактер и особине, вештине и знања трајна и најсветија вредност: увек међу најбољима - од школе до војводског чина, интелектуалац, писац, преводилац, ауторитетом и угледом истинска величина међу војницима и официрима. Истинска историјска величина у својој војничкој и људској димензији!

Драги пријатељи,
Дозволите ми да се захвалим свима који су несебично и посвећено месецима радили како би ова изложба постала део нашег трајног сећања на изузетног и по много чему јединственог војника Српске војске.
Неизмерно захвалан породици Ракић што нам је указала поверење уступањем колекције одликовања и пружила прилику да учимо о Петру Бојовићу и учимо од Петра Бојовића, са чашћу и дужним поштовањем пред великаном српске историје,

нарочито поносан што ћемо његово име другачије памтити и спомињати, како доликује и како је одавно требало да буде, предајем грађанима Србије изложбу „Војвода Петар Бојовић – знамењa славе и части“.