Говор председника Николића на отварању Генералног конзулата Србије у Санкт Петербургу

Уважени представници Владе Руске федерације, Поштовани губернаторе Дрозденко и званичници Владе Санкт Петербурга, Господине генерале Картапалов, Поштовани Генадиј Николаевич, Ваша преосвештенства, Ваша eкселенције, Драги пријатељи, Браћо и сестре,

Данас отварамо Генерални конзулат Републике Србије у Санкт Пербургу на челу са Генадијем Тимченком, почасним Генералним конзулом. Уграђујемо нове бисере у ниску започету у далекој прошлости, остављамо траг нашег доба, додајемо нову карику нераскидивом ланцу братства и пријатељства које наши народи и државе вековима негују.
Захвални смо Генадију Николаевичу Тимченку који је несебично и посвећено, с љубављу учинио све да бисмо данас свечано и поносно предали ово здање нашим братским народима.

Зашто Санкт Петербург?
За сваку државу било је и остаје питање части и престижа да буде представљена у овом граду. Србија је већ од 1879. године и у време царске Русије имала своје стално посланство у Санкт Петербургу. Отварањем Конзулата, још једном сведочимо смисао и значај савременог стратешког партнерства Србије и Русије. Истовремено, учвршћујемо и сјајну историјску вертикалу духовне и културне блискости коју као наслеђе синова из исте породице вековима преносимо са генерације на генерацију. Свака генерација је дужна да том наслеђу дода нешто што је повесно слово њеног доба. Од данас, то драгоцено вишевековно завештање постаје богатије за ово здање, ову институцију.
Прилика је да се на овом месту сетимо тек неких Срба који су, нарочито од 18. века, као дипломате, официри или професори дали свој допринос слави и снази Руске империје.

Гроф Сава Владиславић Рагузински дошао је у Русију 1702. године, представљајући се као трговац. Био је један од најближих сарадника Петра Великог, развијао је руску дипломатиију, творац је Међународног споразума о разграничењу између Русије и Кине из 1728. године.
Петру Великом доводи Етиопљанина Абрахама Ханибала, прадеду Александра Пушкина.
Сава је у Русију из Херцеговине довео и Михајла Милорадовића, чији ће праунук истог имена постати руски херој у ратовима против Наполеона и губернатор Санкт Петербурга.
Теодор Јанковић Миријевски, који је дошао на позив царице Катарине II, био је један од оснивача Министарства просвете царске Русије, био је и члан Руске академије наука, као и професор Атанасије Стојковић.
Разуме се, и данас су велика имена, наши савременици, наставили ову традицију чланствима у Српској и Руској академији наука и уметности.

Сваког деветог маја величанствена војна парада на Црвеном тргу почиње откуцајем и звонима са Кремаљског сата. Српски монах Лазар је 1404. године, на позив Великог кнеза Василија Дмитријевича, дошао у Русију и направио овај сат на вратима Кремља. Сат је радио 217 година без прекида и поправке. Тако је два столећа пре Швајцараца, Лазар Србин Хиландарац у Русији направио први јавни механички сат на свету.

Зато сам пожелео да овом простору поклоним портрете Саве Владиславића, Михаила Милорадовича и гравуру на којој Лазар Србин гради Кремаљски сат.

Даме и господо,

Србија и српски народ не заборављају вишевековну помоћ царске Русије српским црквама и манастирима и борби српског народа за ослобођење и уједињење. Изложба коју смо приредили у част отварања почасног Генералног конзулата тек је илустрација низа заједничких историјских борби српског и руског народа кроз векове.
Многи и данас гледају с подозрењем на ту сасвим природну блискост и сарадњу.

Данас, на 140-у годишњицу Српско-турског рата, сећамо се више од 3000 руских добровољаца и 650 официра који су дошли да помогну ослобођењу српског народа. Предводио их је генерал Черњајев, лав од Ташкента, носилац највишег степена тада установљеног Таковског крста. Међу добровољцима је погинуо и пуковник Рајевски, алијас Вронски у роману „Ана Карењина“ Лава Толстоја.
Јубилеј је и био повод да приредимо изложбу која је пред нама и која сведочи о помоћи Русије Србији у борби за ослобођење.
Руски цар Николај II Романов стао је уз Србе у одсудном тренутку 1914. године.
На стогодишњицу од почетка Великог рата, у центру Београда постављен је споменик јединственом руском цару, дар братског руског народа Србији. Нема јутра, а да на том монументалном споменику не осване цвеће. Најзад, моја земља пуна је заједничких хумки српских и руских војника који су у оба светска рата гинули један поред другог за слободу.
Јуче смо у Београду открили бронзану таблу са називом улице руском дворском царском архитекти и урбанисти Николају Краснову, који је својим решењима и монументалним здањима задужио Београд и Србију. Данас отварамо почасни Генерални конзулат Србије у Санкт Петербургу.
Све су то делови у мозаику столетне заједничке фреске српског и руског народа.

Драги пријатељи,
Искушења која данас стоје пред нама нису мања од оних пред којима су стајали наши велики и мудри претходници, јуначки преци. Само питање: колика је цена слободе, не постављајте Србима и Русима. Много живота смо изгубили да бисмо живели слободни и у миру, знамо његову истинску вредност и посвећени смо његовом очувању. Искрено верујемо да овај наш савремени свет, прожет различитим видовима интеграција али и сукоба, може да буде безбедан само уз узајамно уважавање народа и држава. Уз поштовање међународног права, мерен једнаким аршином за све.

Србија ће вечито бити захвална Русији, пре свега председнику Путину, на искреној подршци у очувању нашег територијалног интегритета и заштити наших националних интереса на међународном плану. Велики визионар који својим грађанима обезбеђује лепшу и мирнију будућност, данас је ослонац за многе недовољно јаке народе угрожене силом, и најважнији ослонац у борби против великог светског зла – тероризма.

Драги Генадиј Николаевич,

Учинили сте нам част прихватањем одговорног и за обе земље важног звања Почасног генералног конзула Републике Србије у Руској федерацији, са седиштем у Санкт Петербургу.
Ваше име наставља светлу традицију српско-руских дипломатских односа започетих давних дана, још у раном средњем веку, и настављених управо овде, у граду ретке лепоте и великог значја.

Уверен да ћете часно и одговорно заступати интересе наше отаџбине на добробит наших братских држава и народа,
позивам помоћника министра спољних послова за конзуларне послове Републике Србије, амбасадора Драгана Момчиловића, да Вам уручи патентно писмо којим сте именовани на часну и лепу дужност Почасног генералног конзула Републике Србије у Руској федерацији.

Срећно и на многаја љета!