Нема узмицања ни повлачења

ОБРАЋАЊE ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ НА ПРИЈЕМУ

ПОВОДОМ СРЕТЕЊА – ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

Београд, 15.2.2017.

 

Поштована председнице Народне скупштине Републике Србије,

Уважени председници Републике и Народне скупштине Републике Српске,

Цењени председниче и чланови Владе Републике Србије,  

Ваша светости, часни оци,

Ваше екселенције,

Даме и господо, 

Драги грађани Србије,

 

Србија и данас живи своја вишевековна искушења и страдања и пролази кроз њих са више или мање успеха вођена особинама које симболизују Карађорђe и Милош. 

Увек јој је, да би опстала и претекла, да би побеђивала, била потребна Обреновићева мудрост и Петровићева храброст. До дана данашњег, а са нашом генерацијом се то неће завршити. Такав је наш усуд, наша слободарска нарав, наш карактер, који тежи правди и брани основна права човекова.  

Као пример нека послужи Сретењски устав који данас славимо, документ исписан пре два века, а данас читан и разумљив као носилац идеја на којима почива већина устава модерних држава, али и као пример неких принципа на којима почива Европска унија. Својим идејама о слободи, правди, укидању ропства сваком човеку који закорачи на тло Србије, бригом о финансијама, о нацији, нарочито одредбама о грађанским правима и Народној скупштини, Сретењски устав из 1835. године био је огроман искорак за своје доба. Зато је одмах изазвао реакције и оспоравања силних држава, невољних да прихвате вредности које је први дефинисао управо Устав тада вазалне кнежевине Србије, а које су данас цивилизацијске тековине. И Аустрија, и Турска, и Русија, као да су се надгорњавале која ће га оспорити тежим речима. За њих је био утопијски, превратнички, чак антихришћански, опасан у својим либералним ставовима. У суштини, иза оспоравања се крио страх од слободарских идеја, уставних ограничења владара, заштите људских права и слобода – дакле главних темељних вредности које данас живимо.

Геније из народа, књаз Милош, ученом Димитрију Давидовићу, задуженом да напише Устав, дао је тежак задатак да се то наше „независно правленије“ повија по сваком ветру. Знао је мудри књаз да Устав, као врховни документ државности, мора да личи на народ коме је намењен, а да опет не повреди моћније државе од српске. 

На народ је личио, а моћне државе је повредио. Није му приличило да се као Српски устав повија, и сломили су га.

Без обзира што се његово трајање броји данима, што га је сам књаз Милош већ у марту ставио ван снаге, историјска је чињеница да је у неким својим одредницама Сретењски устав уистину високо подигао стандарде на којима почивају данашњи устави модерних демократских држава. 

Тако смо Првим устанком у ком су наши преци показали обилићевско јунаштво, отпочели обнављање српске државе, а Сретењским уставом дали огроман значај данашњем разумевању улоге демократских установа. Из Сретењског устава смо готово преписали најважнија начела: независност судства, грађанске слободе и права, неприкосновеност личности, слободу кретања и настањивања, право на слободан избор занимања, право на законито суђење, неповредивост стана, равноправност грађана без обзира на веру и националност, укидање ропства и феудалних односа. И да не буде забуне – ово су неке од одредаба Сретењског устава, вредности које, приметио је Милош, у врховном правленију морају да личе на свој народ.

 

Даме и господо,

 

Немамо права да се одрекнемо давно наслеђених вредности. На нама је да их бранимо и одбранимо, све учећи и од мудрог књаза Милоша како да се у историјским околностима поставимо, како да сачувамо себе у сталним искушењима и како да градимо хумано друштво, успешну Србију поштовану у међународној заједници.

Зато ми је данас понос и част да се осврнем не само на победничку прошлост од времена оснивања модерне српске државе, већ и на садашњост која обећава просперитетну будућност. 

У протеклих пет година уздигли смо институције система, усправили посрнулу привреду и индустрију, захуктали инфраструктурне пројекте, отпочели процесе оживљавања села и пољопривреде, отпочели реформе у највиталнијим областима од здравства и школства до науке и културе. Започето мора да се настави, да се доврши, заокружи, иако су сви ови процеси заправо стални рад, бескрајна прича. Резултати су видљиви: од смањења незапослености, кранова и грађевинаца на сваком кораку, до видљивог уважавања Србије у међународној заједници – од политичких структура до академске, научне, уметничке, спортске заједнице. 

За потезе и резове, како оно кажу „непопуларне мере“, требало је одвећ Обилићеве храбрости и Милошеве мудрости. Не мањка нам ни једно ни друго, јер је одговорност пред Србијом и њеном будућношћу већа од свих нас појединачно.

И нема узмицања и повлачења. Чак и када сви ветрови хоће да вас повију и сломе, чак и када преговарате са Приштином чији самопроглашени властодршци, мимо сваке људске правде и међународног права, мимо истине, краду и сакате вашу кућу, трећину суверене државе Србије. Чак и када прогањају сваког ко је друге вере и нације, чак и када руше и пале хришћанске светиње – десетовековно памћење човечанста, па би хтели у УНЕСКО као вук који би да чува стадо, дакле чак и тада спремни смо на разговор – не на уцене, спремни смо на договор – не на готова решења, спремни смо на суштинску аутономију у оквиру Србије, никад на независну државу Косово!

И нема узмицања и повлачења пред формирањем Заједнице српских општина која је договорена, потписана пред међународним званичницима. Има само нечасног иступања приштинских властодржаца, прећуткивања међународне заједнице која би требало да буде гарант спровођења договореног и којој је Србија веровала.

И нема узмицања на нашем путу ка Европској унији чије смо основне принципе препознали у читању Сретењског устава. Спремни смо, још само да и Европска унија препозна наше принципе и поштује међународно право.

И нема узмицања од наше прошлости из које смо научили да си богат онолико колико имаш пријатеља. Зато неуморно унапређујемо своје односе са Кином, Русијом, државама Северне и Латинске Америке, афричким и арапским земљама, са свима који деле наше системе вредности. Србија, оснажена таквим пријатељствима, може само да помогне Европској унији у остварењу њених циљева. Зато такав наш положај у свеколикој међународној заједници свим добро чини. Зато наш геостратешки положај, који је раскрсница цивилизација, данас постаје наша предност.

 

Драги пријатељи,

 

Часно служим Србији. Представљам поносно своју земљу и браним њене интересе свуда и увек са једнаком одговорношћу, не само пред својим прецима и потомцима, већ пред свим грађанима, и онма који су мислили да ми не треба указивати поверење. Поверење ми је дало снагу да уздигнуте главе разговарам са председницима и званичницима других држава, да тражим инвестиције и улагања, договарам дипломатске и економске односе, размене младих и сарадњу у науци и култури, речју – да отварам врата нашој Влади која је потом изванредно реализовала програме.

Потписник сам, сведок и гарант реализације међудржавних споразума са данас најмоћнијим државама света, увек спреман да помогнем и да оно што сам договорио са другим председницима заживи, да се оствари.

Нисам одустајао од принципа, свој посао сам  радио са што мање помпе и буке. Био сам, а и сада сам, вређан, омаловажаван, потцењиван, али награда за труд биле су ми успешне реализације и добробит свих грађана Србије. 

Сваки грађанин Србије у којој сам изабран за председника био ми је једнак и једнако важан. Зато сам свој мандат започео одричући се странке коју сам створио, и наставићу да радим посвећено и неуморно докле год будем на овом месту, најбоље што умем и знам, за добробит свих. 

Карађође и Милош пре два века учинили су много гледајући у далека нека поколења. И данас мандат председника Србије тражи да далеко у будућности, стално гледајући испред себе, видите визију бољег живота свих грађана. Да кад дође време, Србију предате ономе кога изаберу грађани, а да буде боља и успешнија него што сте је наследили.

 

Поштовани гости, 

добро нам дошли.

 

Драги грађани Србије, нека нам је ово и свако будуће Сретење - Дан државности, срећније и успешније од претходног.

 

Живела Србија!