Обраћање амбасадора Мркића на Међународној друштвено-научној конференцији

Председник Републике Томислав Николић због изненадних обавеза, није, нажалост, могао лично да вам се обрати. Да је могао да дође, обратио би вам се следећим речима:

„Поштовани учесници конференције,
Ваше екселенције,
Ваше преосвештенство,
Представници важних институција и универзитета из Европе, Африке, Азије и Америке,
Драги гости и пријатељи,
Извесно је да бројна збивања, која нас свакодневно сустичу, делују колико узнемирујуће толико и забрињавајуће.
Све је мање вести о добрим међународним договорима који би својом солидношћу уносили спокојство међу све нас. Дешава се управо супротно: опрхвани смо и просто затрпани збивањим, која се над нама надвијају као нека злослутна коб. Нема дана да нисмо запањени вестима о жртвама насиља организованих екстремистичких центара, о сукобима ратујућих страна или група, о страдању недужних цивила, посебно жена, деце и старих, о болестима које односе хиљаде живота, о изнуђеним миграцијама, о увећавању јаза између богатих и сиромашних, о безнађу оних које је свет заборавио, а који пате због људских злочинстава или ћуди природе, због промена који је људски фактор изазвао, итд. Листа је, нажалост, много дужа, број конфликата се увећава, а потенцијални претећи тињају. Привреде великог броја земаља грцају суочене са нерешивим проблемима као што су незапосленост, умањење социјалних и здравствених фондова, увећавање бесперспективности младих и много чега другог.
У таквом стању и приличи да се што више мислећих људи посвети сагледавању наше реалности, направи паралелу са неким важним одлукама из прошлог века, те покуша да укаже на стазу, која би водила умањивању, ако не и пуном решавању нагомиланих проблема.
Овде ће се историчари и дипломате, сигуран сам, врло компетенто осврнути на кључне одлуке Јалте, Потсдама и Хелсинкија. Ове одлуке су створиле ослонац за одсуство рата у Европи до почетка 90-их када је подстакнут сепаратизам и када је разбијена бивша Југославија, а Србија 1999. сурово бомбардована. Са падом Берлинског зида и нестанком Варшавског пакта и СССР-а, створене су потпуно нове реалности, уз опстанак и снажење НАТО-а.
Од тог времена догађале су се бројне промене, које нису у својој укупности биле само негативне. Дошло је до убрзаног развоја појединих делова света, који су, историјски гледано, до јуче били у сенци и далеко од светских рефлектора. Данас већ имамо све разговетнији мултиполарни свет у коме ће нестајати доминација и својевољност једног центра моћи.
Филозофски гледано, али и крајње прагматично, овакав развој је природан, а тиме и лековит, јер пружа прилику да се нарастањем и мултипликовањем центара моћи иде ка већем уједначавању задовољења појединачних и општих животних интереса савремене људске заједнице.
У овом времену „инстант комуникација“ сваког са сваким, без обзира на место боравка, неопходно је да се трезвено и крајње сталожено разазна шта су дугорочно негативна, а шта позитивна кретања. Опасности су увећане чињеницом да је умножена разноликост инструмената за вођење ратова. Довољно је поменути сајбер простор или космос у коме су сателити истовремено оружје, али и помагала за функционисање човечанства.
Међутим, уз све изазове који су нам сервирани контрадикторностима људског развоја, уз све нове технологије примењене у мега-системима, као и од стране појединаца, сматрам да је најбитније да се у будућем, свеколиком планирању међународног развоја мора поћи од још увек најважнијих фундамената међународних односа: од суверинитета и територијалног интегритета држава; равноправности држава, без обзира на њихову снагу, моћ, величину територије и становништва, итд; искреног међусобног поштовања и уважавања разлика и усвојених принципа без двоструких аршина.
Ниједан стабилан поредак у савременом свету не може опстати без ових премиса!
Свему овоме бих додао још и то да будућност не може бити грађена уколико међу државама и међу нама уопште нема поверења. Ако је успостављено истинско поверење – могућа су и чуда. Могуће је да предупредимо ратове и да се једном за свагда одрекнемо насиља и у целини посветимо добробити и развоју како Европе, тако и човечанства у целини.
Драги пријатељи,
Желим вам успешан рад и пријатан боравак“.