Обраћање председника Републике на симпозијуму гинеколога и опстетричара

Господине министре,
Председниче Српске академије наука и уметности,
Уважени учесници симпозијума,
Драги гости из Европе и света,
Чланови академске заједнице Србије,
Даме и господо,

Календар међународних научних скупова који се одржавају широм наше земље из године у годину је све испуњенији.
То је видљиво признање међународне академске заједнице доприносу који српски научници пружају свету.
Зато су грађани Србије изузетно поносни и захвални на прилици да буду домаћини најеминентнијим стручњацима из различитих научно-истраживачких дисциплина.
За вас, научнике и ствараоце, не постоје границе. Не обазирете се ко долази из које земље, ко из ког института, које клинике. Вас сабирају другачије идеје, непрестана потрага за новим и бољим, стално трагање за унапређењем здравља и живота људи. Зато са лакоћом правите своја удружења, од националних регионална, од регионалних континентална, па светска.

Иако смо данас на симпозијуму Удружења гинеколога и опстетричара Србије, Црне Горе и Републике Српске, у Београд су допутовали угледници из Европе и света јер једино тако – непосредном и директном разменом знања и искуства стечених у различитим земљама и различитим околностима, можете да напредујете у својој професији, а са вама и читав свет.
Гинекологија је знање о жени, ако ико сме да се усуди да каже да га поседује. Од Кахунског гинеколошког папируса, 1800. године п. н. е., преко Хипократског корпуса из 4 века п.н.е, Сорана из Ефеса и посебно Џејмс Марион Симса, гинекологија се бави женом којој би требало омогућити да буде здрава да би могла да одраста, ствара, рађа.
Због рађања, коме помажете и пре настанка бебе, сматрам да ми чините изузетну част што ми пружате прилику да подржим ваш рад.
Дозволите ми да још једном истакнем значај гинекологије не само у разумевању свеукупне улоге медицине у једној држави, већ и као сталну бригу државе и друштва да се примењује све ново и савремено како би се иначе забрињавајућа демографска слика Србије изменила, како бисмо остварили најважнији задатак – да нас се више рађа но што умире.
Разуме се, много је чинилаца изван медицине који утичу и баве се овом изузетно значајном темом, али је свака амбуланта, болница и клиника, свако породилиште место у ком се најпре препознаје колико држава брине – од амбијента, преко доживотног учења медицинског особља, до научних скупова попут овог. Зато ваша окупљања заслужују и добијају искрену подршку свих нас.

Разнолике теме којима је посвећен овогодишњи Симпозијум, као и најугледнија имена која је окупио, уверавају ме да ће и овом приликом из Београда ка свету бити упућен још један значајан допринос медицинској науци и пракси подједнако.
Са вером да ћете остварити све што сте предвидели и жељом да вам предстојећи рад буде успешан, проглашавам овогодишњи Симпозијум гинеколога и опстетричара Србије, Црне Горе и Републике Српске отвореним.