Одговор госпођи Смајловић

Госпођо Смајловић,

Са интересовањем сам прочитала Ваш одговор на писмо које сам Вам упутила и морам да признам да ми је био врло занимљив. Заиста ми је жао што је лист „Политика“ прекршио Кодекс новинара. Жао ми је и што Вам је био толики проблем то што сам Вам писмо послала на меморандуму Службе за сарадњу са медијима председника Републике. То је, ваљда, зато што сам као саветник председника Републике, Вама писала као председници Управног одбора Савета за штампу. Нисам Вам писала као грађанка Станислава Пак Станковић грађанки Љиљани Смајловић. Оно, што ми је било најзанимљивије је- какве све то везе има са срамотном „пресудом“ Савета за штампу на жалбу Томислава Николића на писање дневних листова „Блиц“ и „Ало“, на седници на којој је главни ток расправе и кључна недоумица било то да ли може или не може да се пече ракија у мају месецу??? И друго, какве везе поступак против „Политике“ има са овим случајем, па нисте били присутни?

Нађите аргументе да ме убедите да је то што се дешавало на тој фамозној седници Комисије за жалбе Савета за штампу у реду, овако нећете успети. Ви кажете да некакав мој „непримерени“ начин комуникације неће утицати на Ваш професионални однос према институцији председника Републике? Е баш ми је драго због тога. Штета је само што се нисте тако залагали да се одбрани интегритет институције у којој сте председница Управног одбора, па сте ћутке прешли преко ове скаредне одлуке Комисије за жалбе. Сматрам да Вам није никакво оправдање, драга госпођо Смајловић, то што физички нисте били присутни на тој седници. Постоји нешто што се зове одговорност, без обзира на то где се налазили. Ви сте стали својим именом, презименом и професионалним угледом иза такве одлуке. Иза такве непрофесионалне одлуке. И није ту ствар у томе да ли нам се она свиђа или не. Ствар је у томе да ли је праведна или не. А није праведна.
Још једном, баш ми је жао што Вам се не допада тон којим Вам се обраћам. Али, кажу људи, „према свецу и тропар“.
Станислава Пак Станковић