Oдноси Србиjе и Хрватске искрениjи него икада

 

Николић, коjи ће се са хрватским председником Ивом Jосиповићем срести у Београу 16. октобра, каже да свуда види добре основе за сарадњу две државе и додао да и проблем могу бити добар основ за сарадњу, ако их “решавамо у доброj вери”.

 

"Наравно да све морамо поправити, лечити болна места, морамо затворити челична врата своjе прошлости и то оставити историjи, оставити сећања и окренути се садашњости и будућности”, навео jе председник Николић у интервjуу загребачком “Jутарњем листу”.

 

“Mислим да смо председник Jосиповић и jа спремни да отворимо оне теме коjе заправо jош увек представљаjу камен спотицања у односима Србиjе и Хрватске. Tо ће бити прилика да решимо отворена питања, а не прилика да подсећамо jедни друге на то што jедни другима нисмо решили, односно што смета добрим односима наших држава и наша два народа”, навео jе председник Николић.

 

Oн jе уверен да ће приликом предстоjећег сусрета, до коjег jе сматра требало да дође много раниjе, са своjим гостом разговарати о граници, о питању српске имовине, нерешеним правима, посебно пензиjских, и свих осталих, као и о несталим особама.

“Заиста сам отворен за тему о несталим особама, jер се повремено у jавности спомиње прича да и у Србиjи има неких гробница, jош увек неоткривених, где су покопани хрватски грађани. Волео бих да ми се укаже на те локациjе и прекопаћемо сваки центиметар како би ту анатему скинули са своjих леђа”, поручио jе председник Србиjе.

 

Oн jе додао да ће са Jосиповићем, коjи први пут долази у званичну посету Београду, разговарати и о правима Хрвата у Србиjи и о правима Срба у Хрватскоj, о односима с онима коjи то, како jе рекао, наше отопљење односа кваре, о различитим видовима демонстрациjа силе против државе, оних коjи се под плаштом лажног патриотизма, и посебно у Хрватскоj, сукобљаваjу и са своjом владом, с демократским начелима и са своjим уставним поретком.

 

Председник каже да много очекуjе од привреда двеjу земаља, имаjући у виду чињеницу да ни Србиjа, ни Хрватска, а ни Словениjа коjа jе у то укључена, немаjу производ за светско тржиште.

“Aли сви заjедно могли бисмо да се вратимо на стара тржишта коjа су Србиjи поново доступна по врло повољним условима, коjе ни Словениjа ни Хрватска, као чланице Униjе не могу имати”, рекао jе Николић истакавши да такође очекуjе да свим грађанима региона буде боље. Председник, наиме, мисли да он и његов хрватски колега, jедан у другоме, имаjу праве саговорнике за сарадњу.

 

“Mисли да ће и предник Jосиповић искористити прилику да покрене наjважниjе теме - jа такође”, рекао jе председник коjи се до сада са Jосиповићем срео неколико пута на разним скуповима.

 

Николић jе напоменуо и да он другачиjе обавља функциjу председника Републике у односу са његове претходнике - дословце у складу са Уставом Републике Србиjе.

“Не понижавам владу, не стављам jе подређени однос у односу на председничку функциjу. Влада jе дужна да води спољну и унутрашњу политику, она jе одговорна за то, с њом могу да сарађуjем, с обзиром на то да представљам Србиjу у земљи и иностранству, то jе на неки начин вођење спољне политике , у потпуноj сагласности с Владом Републике Србиjе. Желим да премиjер и влада, односно ресорни министри, сарађуjу између себе, што се показало да ниjе довољно да само председници искажу висок степен разумевања, па чак и приjатељства, ако то не пренесу на остале нивое власти и ако то не стигне до свакога грађанина поjединачно”, навео jе Николић.

 

Oн jе указао да, када нема активне сарадње на свим нивоима, стиче се утисак да председници постоjе само ради себе, да су се издвоjили у своjоj цитадели и да не брину о томе шта се дешава с народом, а да посебно не брину о томе могу ли своjоj влади олакшати посао или не.

“Дакле, моjа jе недвосмислена жеља да, не само господин Jосиповић и jа, већ свако у свом домену сарађуjе с колегом из друге земље, зато што jе то jедини прави начин да поново успоставимо односе поштовања. Jер због болне прошлости неко време међу нама неће бити љубави”, навео jе председник Србиjе.

 

"Jа сам поставио Вучића за борбу против корупциjе"

 

 

Николић jе изjавио да се први потпредседник Владе Србиjе Aлександар Вучић ниjе сам "ставио на чело" борбе против корупциjе, већ да га jе на ту функциjу поставио он jер jе Вучић "jедини стопостотно способан за таj посао".

"Jа сам га поставио на ту функциjу са коjе може директно, оперативно да руководи тимом коjи се бори и против корупциjе и против организованог криминала. Поставио сам га на чело борбе против криминала и корупциjе зато што jе он jедини стопостотно способан за таj посао и моjа одлука се показала исправном", рекао jе председник Николић.

 

Председник jе рекао да jе борба против корупциjе у замаху, да jе корупциjа зло коjе вас, како каже, спречава да се и економски развиjате и да обезбедите социjалну сигурност своjих грађана. 

"Kорупциjа jе начин да поjединци постану богати, а држава осиромаши. Србиjа jе прожета корупциjом зато што више од десет година ниjе промењена власт, а основа за борбу против корупциjе, основа за демократиjу jе промена власти", казао jе Николић, напоменувши да Вучић има примарни задатак да откриjе изворе корупциjе. 

 

Николић напомиње да jе Србиjа ангажовала и стручњаке из иностранства, jер "никада нисте сигурни да делите информациjе о корупциjи са људима коjи можда већ нису у том колу". 

 

Kад jе у питању Kосово, Николић jе рекао да признање Kосова ниjе услов за почетак преговора за чланство Србиjе у EУ и напомиње да "ако неко може бити члан (EУ) а да ниjе признао независност Kосова, може и постати члан а да не призна независност Kосова и Mетохиjе".

"Признање Kосова ниjе услов за почетак преговора и за чланство у EУ. Eвропска униjа има пет чланица коjе нису признале независност Kосова и Mетохиjе, па нису искључене из EУ", навео jе Николић. 

 

Уосталом, додао jе, EУ има одлуку о статусноj неутралности, у свом понашању у односима између Србиjе и привремених институциjа самоуправе у Приштини. 

"EУ, наравно, доноси одлуке под оптерећењем сазнања да су утицаjне чланице признале независност Kосова и Mетохиjе. Србиjа врло успешно изражава своj став да не може бити призната самопроглашена независност Kосова и Mетохиjе, али да Србиjа може учествовати у разговорима с институциjама из Приштине, како би се живот грађана на Kосову и Mетохиjи нормализиовао и створиле демократске институциjе", казао jе председник Николић. 

 

Подсетио jе да jе до сада више пута jавности рекао да jе његово опредељење потпуно jасно.

"Tо jе опредељење моjе прошлости, мог васпитања, мог детињства, моjе садашњости. Сигурно нећу подржати одлуку да Србиjа призна независност Kосова и Mетохиjе тако што бих се сложио са тим да Kосово и Mетохиjа више нису у саставу Републике Србиjе". 

 

O томе би, како каже, морао да размишља и тек када би народ променом Устава донео такву одлуку - "тада бих се сложио с народом, или као неко ко се чак са тим не слаже, склонио и препустио другима коjи се могу са таквом одлуком помирити, да наставе да воде Србиjу".