Право је Републике Србије да сачува суверенитет и територијални интегритет

Београд 07. април 2016. године - Конструисана је, из вероватно сензационалистичких разлога, „врела политичка тема" без нормалног основа. И то баш сада, у предизборно време. Ствара се утисак о томе да Србија не поштује своје међународне обавезе у односу на Међународни кривични суд (МКС). Добро би било да се ради само о незнању. Нажалост, написи са критикама толико су тенденциозни да захтевају објашњење.

Србија, сходно приликама, настоји да очува свој суверенитет и територијални интегритет. То је њено врхунско право, које произилази из Повеље Уједињених нација. Са становишта политике, а још више морала то је, пре свега, њена дужност. Дакле, када се одупире безобзирним насртајима да се, под било каквим изговором, отме наша територија, чини се све што је у нашој моћи да се то онемогући. Разуме се, мирним средствима.
Један број држава, изговарајући се некаквом специјалношћу „српског случаја", не обазире се на принципе међународног права и децидне одредбе Повеље УН, па и резолуције самог Савета безбедности. Такав однос се, у већини наших медија, не само не критикује, већ се кроз некакав „прагматизам" истиче као прихватање реалности.
Добар број држава, које чине велику већину светске популације, не саглашава се, а и отворено супроставља сецесији и територијалној отимачини. Приче о праву народа на самоопредељење су јалове у косовском случају, јер су Албанци мањина у Србији, а као народ конзумирали су своје право стварањем државе Албаније. Увек смо говорили да ће, ако се настави образлагање да је у питању „јединственост косовског питања", наставити да „својевољно" настају државице или државе на територији данашњих чланица Уједињених нација.
Од 2012. године, односно од избора садашњег председника Србије, један број земаља Европе и Азије, па и поједине из Латинске Америке, одликован је првенствено због тога што нису подлегли притисцима и нису прихватили једнострано проглашену независност албанске мањине у српској покрајини Косову и Метохији.
Већина држава у Африци није, такође, признала тзв. Републику Косово. Ми смо им због тога захвални. Зар је то осећање неприродно? Захвалност смо изразили доделом ордена шефовима свих афричких држава које поштују међународно право и деле наш став о самопроглашеној „Републици Косово". Међу њима је и Судан и ми смо му изразили поштовање кроз доделу ордена шефу државе, кога је бирао судански народ.
Узгред, треба подсетити да су се Афричка унија, Арапска лига и Организација исламске сарадње супроставиле пресуди Међународног кривичног суда и подржале председника Судана. Забележено је да је председник Судана био у бројним званичним посетама, па и неким чланицама МКС. Поред тога, подсећам да САД, Русија и Кина нису приступили Римском статуту Међународног кривичног суда.
Србија у потпуности сарађује са Међународним кривичним трибуналом и придржава се својих обавеза. Одликовање додељено председнику Баширу израз је нашег поштовања према суданском народу, коме смо захвални на подршци у једном од назначајних питања за наш народ и државу.