Реакција председника Николића на изјаву председника САНУ

Београд, 18. октобар 2015. године – Председника Николића је веома изненадила, да не употребимо много грубљу реч изјава председника САНУ професора Владимира Костића, да је Косово de facto и de jure изгубљено за Србију и да је савез са Русијом вештачка алтернатва и да Србија „повраћајући треба да уђе и у тај рај Европске Уније“. Професор Костић је то изјавио и остао жив.

Професор Костић је јавно изнео мишљење које је супротно интересима Србије, супротно уверењима велике већине грађана Србије. У тренуку када држава води тешку борбу да упркос страховитим притисцима, примени дуплих стандарда од стане оних који промовишу независност Косова. Србија није учинила ниједан корак који би допринео да самопроглашена независност буде реалност. Разговори се воде како би грађани Србије заједно са Покрајином могли да живе нормално, без страха од ратова, безбедно и слободно.
Професор Костић је рекао да треба да се одрекнемо дела своје територије да признамо реалност. Како он или било ко може да се одрекне нечега што није његово? Није Косово Ваше, нити било ког појединца. Косово припада и нашим прецима и нашим потомцима. Косово је натопљено крвљу оних који су за њега положили живот. Тамо су вековима живели, радили и градили Срби. Тамо су тапије о оснивању манастира сачуване у камену. Не постоји Србија деценију или две. Србија постоји више од једног миленијума, Србија дуже постоји на постору Хвосне него на подручју Београда.
Да ли онај који живи у једном трену српског битисања сме на себе да стави одговорност за комадање Србије? Тешко је повраћајући ући у рај Европске Уније, али је много теже и болније ући у рај Европске Уније без делова тела. Они који данас воде Србију изабрани су од народа да не издају Косово. Да покушају да убеде европске пријатеље да Србија може да буде део европске породице заједно са Косовом и Метохијом.
Председник Николић је изјавио да је часно водити такву политику, али да се не жали и не говори како му је тешко да убеђује своје колеге широм света шта Косово и Метохија значи за Србију и какав је злочин покушај ампутације Косова и Метохије од Србије. На крају крајева ни пет члалница Европске Уније није признало „Косово“. Како би Србија могла да призна, а њених пет европских пријатеља није то учинило. Ако погедамо мало даље, шта би се десило касније, да се ту испред наших очију формира Исламска Држава? Па да крене на остатак Србије?
Професор Костић каже да је савез са Русијом вештачки. Историја наша два народа је толико испреплетана и ту ничега вештачког нема. Напротив, наше пријатељство је дубоко и искрено. Србија никада неће заборавити захвалност Русији због ослобођења од Турака у Балканским ратовима, Цар Николај је изгубио главу и империју између осталог, зато што је у Великом рату помогао Србији. Не смемо заборавити шта је Русија учинила за Србију у Другом светском рату.
Да ли је то мало за једно пријаељство? Да не говоримо о данашњем пријатељству, када нам Русија помаже и у финансијском и у моралном смислу, ставивши вето на сраман предлог Декларације која је имала за циљ да Србе стигматизје као геноцидан народ.
Председник Николић је истакао да је Србија пријатељ Русије и да ни професор Костић, ни он, нико то не може покварити због заједничке историје, духовних и пријатељских веза. Србија, док је председник Николић њен председник, неће увести санкције Русији, а пријатељство се може само учврстити.
Професор Костић има изванредна знања у области којом се бави. У тој области је неприкосновен стручњак и светско име. Али не чини само струка једног академика и професора који образује читаве генерације оних који ће обликовати будућност Србије. Морал и патриотизам у најплеменитијем смислу те речи, чине једног научника великим. То су вредности које дају смисао науци. Све остало је ларпурлатизам.
Србија дуги низ година чека да се академија изјасни о кључним питањима која се постављају, да изнесе свој заједнички став и да се постигне консензус о доношењу најважнијих одлука које се тичу будућности и напретка наше нације. Све важне институције и установе су давале свој став, понекад подршку, понекад не, али постоји уверење о заузетој позицији. Али не и од најважније институције која би требало да буде интелектуални крем српског друштва. Можда је боље да је остало тако.
Председник Николић очекује од САНУ да се изјасни о израженом ставу професора Костића и да ли после такве изјаве може да остане на њеном челу?