Да се више не делимо и не заостајемо за великим народима

 

Николић је, после полагања тела у породичну крипту на Опленцу, указао да је повратком посмртних остатака краљевске породице у отаџбину исправљена велика неправда и учињен корак ка националном јединству.

 

Он је истовремено пожелео да упокојени Карађорђевићи имају вечни спокој и да буду симбол новога живота и нове наде за све у бољој и јединственој Србији, у којој "правда држи земљу и градове". 

 

Председник Србије је констатовао да је историја српског народа, осим славним херојским делима, патриотизмом, борбом за правду и истину, обележена и унутрашњим поделама и сукобима.

 

"Управо је то један од разлога што су Срби врло често, или скоро увек, несрећнији него што заслужују, а њихова држава препознатљива по злехудој историјској судбини", пориметио је Николић.

 

"Код нас су поделе и заваде честа појава, чак и међу браћом и сестрама, понекад и ни око чега. Један од сукоба настао је током Другог светског рата и имао је трагичан епилог, чије последице осећамо и данас. Мржња између два српска покрета, четничког и партизанског, који су прогласили исте или врло сличне циљеве, довела је до братоубилачке острашћености и огромних људских жртава", подсетио је Николић.

 

Иако су, како је рекао, два покрета на почетку рата имала заједнички циљ који их је ујединио - борбу против фашизма и окупације, временом су разлике постајале све веће и сукоб је ескалирао, доневши трагичне последице по српски народ, тако да је више Срба настрадало од српске него од окупаторске руке.

 

Заваде и прогони настављени су, подсетио је Николић, и по завршетку Другог светског рата, и многи грађани су у миру доживели трагичну судбину: неки су стрељани без суђења, за неке је суђење служило само да би се изрекла унапред припремљена пресуда. 

 

"Те патње је, на овај или онај начин, у већој или мањој мери, доживела свака наша породица, па и породица борца за слободу и оца модерне Србије: великог вожда Карађорђа Петровића. Судбина самог Карађорђа, његових потомака и породице, представља сублимацију свих наших подела, неправди и несрећа", нагласио је Николић.

 

Председник је рекао да су други народи са правом постављали питање: каква је то Србија у којој потомци оног који се за њу борио, обновио је, унапредио, немају права, бар као остали грађани, како то да су лишени држављанства, имовине, части, чак и древног права да им српска земља пружи заштиту после смрти.

 

"Неки од нас су се питали: шта стоји иза свега тога? Можда страх од српског бунта у борби за правду? Или страх од тога да се уједињени боримо за оно што је наше? 

 

Или можда страх да нове вође неће достићи популарност Краља Петра Првог?

 

Ми више себи не можемо, не смемо да дозволимо поделе и неправду. На то нас обавезују наши преци, који су поднели несебичну жртву за отаџбину", рекао је Николић.

 

Срби су, према његовим речима, од старих времена уздизали на божански пиједестал правду и праведност, као највишу, стожерну врлину, у народним песмама, мајка праведношћу заклиње сина јунака да чини "ни по бабу, ни по стричевима", а у химни српски народ од Господа тражи спасоносну Божју правду. 

 

"Зато ми данас на гробу вожда Карађорђа, у овој дивној цркви, задужбини-маузолеју, исправљамо велику неправду. Отклањајући последице страшног греха који је починио неко пре нас, чинимо још један корак ка јединству, како бисмо кренули путем великих народа, за којима не смемо да заостајемо ни у чему", рекао је Николић. 

 

Он је истакао да се народ који је уједињен не може назвати малим, а са последњим Карађорђевићем, донетим из туђе земље у ковчегу, у Србију се враћа помирење. 

 

"Моја дужност, као председника свих грађана, без обзира на било какву, па и политичку поделу, јесте да учиним све и допринесем коначном помирењу и јединству нашег народа. Дао сам и сопствени пример", указао је Николић.

 

"Да ли сте и ви спремни да учините све да престану сукоби и поделе у Србији", запитао је и закључио председник Србије.