Kлиматске промене и екстремизам захтеваjу глобални одговор

Поштовани господине председниче Оланд, 

Драге колеге,

Екселенције, 

Даме и господо,

 

 

Окупили смо се у „граду светлости“, у Паризу, којим је недавно прохујао ужасан терор. Хладнокрвно су убијани и рањавани недужни људи, грађани Француске и других националности само зато што су се затекли на неком месту које је у главама фанатика зацртано као мета за убијање и сејање страха.  Србија је доживела ту страшну несрећу као нешто што је и њу снашло. Страдали су и наши држављани. Нажалост, ова пошаст се последњих недеља јављала и на Синају, у Бејруту, Бамаку, и другим местима. 

Овај екстремизам – сејач смрти представља једну од највећих претњи свима нама. То захтева глобални одговор. Уосталом, као и тема о којој ћемо данас говорити.

Захваљујем се домаћину овог скупа, пријатељској Француској, што нам је, упркос свим тешкоћама које су је снашле, омогућила да се данас окупимо, што је и на овај начин показала да је победио живот, слобода, да идеја сејања страха никада неће успети. Зато је важно да бринемо о нашој заједничкој и недељивој планети, нашој јединој кући и да је сачувамо од сваке претње – и од екстремиста, али и од глобалних климатских промена. Оне нису само питање нашег опстанка и будућности, ми те промене живимо и у овом дану. Оне су део наше садашњости, наше стварности. 

Зато Србија пружа пуну подршку досадашњим напорима у проналажењу универзалних решења за један од проблема савремене цивилизације, на који ниједна земља, без обзира на величину и ниво економског развоја, није имуна и са чијим се последицама  сви суочавамо.

 Српски научник светског угледа у области климатских промена Милутин Миланковић, још пре готово једног века објаснио је везу између варијације земљине орбите и дугорочне промене климе. Савремена научна проучавања заснована су управо на Миланковићевом учењу да циклуси и други природни узроци дефинишу тренд и интензитет варијабилности климе.  Миланковићеве тезе о  природним променама на планети допуњава прича славног Француза Жака Кустоа о одговорности човека (цитирам):“Наша највећа грешка је наша похлепа. Ако нисмо спремни да се променимо, нестаћемо са лица земље. Замениће нас инсекти.“ (крај цитата)       

Последњи, Пети Извештај међународног панела о промени климе као да је исписан рукописима Миланковића, као да још увек нисмо много одмакли од њихових учења. Извештај истиче да су на очекивану природну варијабилност климе новонастале промене узороковане и последицама људских активности, индустријализације и небриге о природним ресурсима: од подизања нивоа мора и угрожавања природних ресурса, до повећања ризика по опште јавно здравље, па све до губитака бројних људских живота.

 Одговорност наше генерације је да покуша да пронађе решење како би се зауставили, или макар ублажили ови негативни трендови, како бисмо избегли да будућим генерацијама оставимо свет који би био незамисливо другачији и опаснији. 

Процене су показале да су само у мојој земљи штете изазване екстремним климатским и временским ћудима од 2000. године износиле преко 5 милијарди евра. Катастрофалне поплаве, размера незабележених у последњих 120 година, а које су прошле године погодиле Србију, угрозиле су животе, здравље и имовину више од милион и шесто хиљада  људи. Материјални губици од око 1.7 милијарди евра, довели су до тога да преко 125.000 становника, преко ноћи, буде доведено на ивицу сиромаштва.

Ово је још један од бројних разлога што је Србија, иако категорисана као држава у развоју, сходно Оквирној конвенцији Уједињених нација, предузела неопходне мере на националном нивоу да би допринела постизању њених циљева. Подсетићу вас да је Србија доставила своје планове за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште у јуну ове године. Тиме смо се сврстали у првих десет земаља света и прву земљу у региону, која је званично доставила план намераване националне контрибуције.  

Поред тога, кроз националну Стратегију борбе против климатских промена са акционим планом  (до краја 2018. године) представићемо и конкретне мере за постизање ових циљева, који ће уједно и бити наш основ за ревизију и, евентуално, додатно смањење емисија. За Србију као земљу у развоју, која тежи чланству у Европској унији и која ради на хармонизацији домаћег законодавства са европским тековинама, од изузетног значаја је техничка, технолошка и финансијска подршка међународне заједнице у јачању капацитета, трансферу технологија и преношењу знања и искустава. Ако помогну земљама у развоју, развијене земље ће помоћи и себи, јер климатске промене не знају ни за границе ни за богате и сиромашне. Последице се преливају глобално, по читавој планети. И најјача држава је сламка на ветру пред ћудима природе.

Екселенције, 

Волео бих да сваки становник планете питања која су нас данас окупила схвати веома озбиљно и да се са више ентузијазма и одговорности бавимо узроцима, а не само последицама које су део наше свакодневице. Да уместо одмагања помогнемо природи, јер тако помажемо себи, али и својим потомцима. 

Надамо се да ће ова Конференција изнедрити постизање међународног договора који ће мобилисати све државе чланице у борби против климатских промена. Дефинисане акције и мере морају бити јасне, ефикасне и праведне, утврђене правно обавезујућим међународним договором. Свако од нас мора учествовати у њима, уз уважавање међународних принципа, као и националних могућности и специфичности. Ово је јединствена прилика да се постигне консензус о заустављању процеса загревања планете који већ поприма кобне последице. Јесмо ли спремни за њих? Имамо ли одговоре? Колико још пута природа мора да нас опомене поплавама библијских размера, екстрмним сушама, ураганима, обољењима људи, изумирањем биљних и животињских врста. Хајде да будемо мање похлепни. Мој народ каже: “Не ломи грану на којој седиш.“

Преговарачи су до сада предано радили, али верујем да је сада пред нама одлучујући моменат који ће одредити будућност целе планете, сваког човека и генерација које долазе. 

Хвала