Комеморативна академија поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. године

"Када се окупљамо у оваквим приликама, то нам је као обавеза више. Готово никада се нисмо договорили шта је то што нам је чинити у будућности" рекао је председник. Када од злочина прође двадесет година, и то без правде за жртве и казне за злочинце, поставља се питање - а шта нам после свега остаје? Шта да кажемо себи, свету, а понајпре Србима са Косова и Метохије, који су 17. марта 2004. године доживели погром, када је њих десеторо убијено, скоро 1000 повређено, 4000 трајно избачено из својих домова, док им је 900 кућа разорено, а 35 цркава манастира оштећено и уништено. Нисам сигуран да постоје праве речи за њих, или их барем ја не знам", навео је председник Вучић, истакавши да постоји нешто што ни њима ни нама нико не може да одузме, а то је право на истину.  

 

 

"И колико год у данашњем свету истину представљају као нешто излизано, злоупотребљено и безвредно, ја и даље верујем да је она светлост без које бисмо живели у вечном мраку.  Неопходна нам је и не смемо да ћутимо чак ни када нас убеђују да не знамо шта причамо. И то није никакав инат, то је одбијање да се живи без светла и да се буде заборављен" рекао је председник у свом обраћању. Он је подсетио на Шопенхауерове мисли да истина пролази кроз три фазе и да се ми сада налазимо у другој - насилничком одбијању исте.   

 

 

"У Украјини је прекршен принцип неповредивости државних граница, а у Србији није? Напад 19 држава без сагласности СБ УН није кршење права? Цео свет скочи да брани Украјину, помињу и Трећи светски рат, а када Србији отимају део територије, онда ништа. И када све то кажемо, када за Србију тражимо исто, нападну нас да смо насилни, да се наоружавамо и да смо вечна претња. У свету без принципа једини бедем је истина. Она не може да се прескочи, и зато беже од ње и не желе да је прихвате. Живимо у свету насилничког отимања истине. И двадесет година од погрома нити смо некога нападали, нити претили, а често смо и ћутали. То не значи да ћемо се повући, наставићемо да говоримо истину. Истина гласи да се погром дешава само три године после „демократских промена“. Онда долази до страшних злочина, усред приче стандарди пре статуса. Тобоже, статус се не зна. А стандарди су да када изађу са лажном причом о тројици албанских дечака, које су у смрт наводно отерали Срби, и што и данас понављају у Приштини, тада се убрзано прелази са стандарда на статус", поручио је председник Вучић. Он је додао да је оно што се десило 17. марта 2004. године било и добро организовано и усаглашено.  

 

 

„Није то био гнев и бес дивних људи који су видели неправду. Не, све је било добро припремљено и организовано, да би после тога добили Ахтисаријев план, Бечке преговоре, и пуну независност“, навео је председник Вучић. 

 

Председник је рекао да смо од 2008-2012. године, али и 2013. године изгубили много, јер је више од половине света признало независност Косова.  

 

 

"Нисмо наследили позицију у којој смо исти, већ позицију у којој је Косово за већи део света већ било независно. И ма колико болан био Бриселски споразум, дао нам је неколико година за убрзан напредак и развој, да покажемо да смо поуздан партнер. Ништа из Бриселског споразума, што је била албанска обавеза, није испуњено, јер нису ни хтели. Ускоро ће 12 година од Бриселског споразума, али спомиње се Охридски, који нисмо потписали. Неће ни да разговарају о ЗСО, али никада наши партнери са Запада неће реч рећи против њих. То је њихово чедо, које љуљају у колевци и које ће довека да чувају. Шта нам је онда чинити када видимо да ни њихова реч ни потпис не вреде ништа - не Албанаца, њихов никада није ни важио, него оних који су се водили као поштени преговарачи", навео је председник Вучић. Говорећи о томе шта је то што можемо да урадимо данас, председник Вучић је истакао да очекујемо да нам кажу да нам је нешто наметнуто, а не договорено.  

 

 

"Кажите да је то ваша воља, а не Србије и српског народа. Можете да проводите какве хоћете акције и претње, али никада нећемо прихватити резултате ни погрома из 2004. године, ни независност Косова, које ће увек бити део суверене и независне Србије. Постоје људи који брину о суду будућности и њих не можете да победите претњама. Слободу волимо више од свега и никада нећемо дати да нам је узму. Желим да се са свима вама поклоним сенима наших јунака који су пали чувајући своје куће и огњишта, и да им поручим да нису узалуд пали. Знаћемо да чувамо све што су учинили за своју отаџбину. Нека живи Србија, нека живи Косово и Метохија и наш народ!"

 

Београд, 

17. март 2024. године