Нећемо допустити ревизиjу историjе

 

"Поносни смо на нашу антифашистичку традициjу, допринос сламању фашизма и нацизма у Другом светском рату и нећемо допустити ревизиjу историjе и релативизациjу ратних злочина", истакао jе председник Николић, коjи jе предводио централну државну комеморативну церемониjу код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, коjи се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом саjмишту на Новом Београду. 

 

Положивши венац, уз високе воjне и државне почасти, председник Николић jе поручио да као што jе jевреjски народ био предмет стигматизовања, тако поjединци данас, потпомогнути медиjима, покушаваjу да баце љагу на цео српски народ и кривицу за Први светски рат неаргументовано покушаваjу да свале на Србиjу.

"Данас више нема озбиљних истраживања и студиjа српске историjе у Првом па и у Другом светском рату. Позиваjу нас да се оставимо историjе, да jе заборавимо и да се окренемо будућности, али не треба то да урадимо jер без ње нема будућности, не знамо ко смо и не можемо да градимо будућност", истакао jе председник Србиjе.

 

Николић jе оценио да се кроз политички тенденциозне новинске наслове чињенице сада тумаче на нови начин "како одговара онима коjи желе да пишу неку нову историjу онакву каква њима одговара".

 

У том контектсту, он jе рекао да, као што су некада комшиjе окретале главу од страдања, тако неки од наjвећих српских савезника из Првог светског рата окрећу главу од истине и правде што нас приморава да се jош jаче и гласниjе обраћамо jавности.

"Зато jе сваки глас важан - глас разума из Велике Британиjе, француске, Израела, Aустриjе, Немачке. Не смемо дозволити да глас истине буде бука на фреквенциjи коjу неки не желе или не могу да чуjу", истакао jе председник Николић.

 

Према његовим речима, таj глас мора да прерасте у заjедничку молитву за истину, "jер милиони људи, коjи су имали име и презиме, звоне у нама са вапаjем да њихово страдање не буде заборављено".

 

Oн jе подсетио да jе прошло 70 година откако jе почело рушење високонапонских жичаних ограда коjе су одваjале "пакао логора од остатка света".

"Oни коjи су пакао преживели нису веровали да су њихове патње окончане, а већина ниjе знала где да иде и коме да се врати. Сваке године се сећамо тих страхота и њихових разараjућих последица, коjе нас опомињу да тако нешто више никада не сме да се понови", истакао jе.

 

Према његовим речима, незапамћен злочин - Шоа (холокауст) починили су људи људима, очи у очи, не као ратници већ као убице и сужњи, што таj злочин чини jош ужасниjим и монструозниjим.

"Нацистички терор у Србиjи коjим jе сламан отпор био jе према Србима jеднако суров и нељудски као и обрачун са Jевреjима, мада jе њихов циљ био другачиjи. Jевреjе jе требало уништити, а Србе проредити и претворити у робље", указао jе Николић.

 

Oн jе навео да до данас у Србиjи ниjе направљен комплетан списак страдалих у Другом светском рату, а страдало jе више од 16 одсто српског становништва на подручjу некадашње Jугославиjе.

 

Tоком четири године окупациjе Србиjе, навео jе Николић, над jевреjским, српским и ромским становништвом почињени су стравични злочини.

"Поносни смо на чињеницу да Србиjа активно учествуjе у раду међудржавне Радне групе за образовање, сећање и истраживање холокауста", истакао jе он.

 

Председник Николић jе указао да чињеница да jе наjвећи броj криваца пронађен и осуђен не значи да не треба да се и даље сагледава оно што по свом карактеру и обиму холокауст jесте - "jедан од наjвећих злочина против човечности у историjи цивилизациjе".

"Нико нам неће поклонити слободу, праву и истину. Боримо се заjедно - да их осваjамо увек изнова", закључио jе председник Србиjе.

 

Централноj државноj церемониjи одавања почасти присуствовали су министар спољних послова Србиjе Иван Mркић, министарка енергетике, развоjа и заштите животне средине Зорана Mихаjловић, министар културе и информисања Иван Tасовац, члан Привременог органа Града Београда Никола Никодиjевић, велики броj представника дипломатског кора, преживели холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза jевреjских општина Србиjе, Националног савета Ромске Националне мањине, удружења и грађани.

 

У Србиjи се данас броjним манифестациjама обележава Mеђународни дан сећања на жртве холокауста, установиле су га 1. новембра 2005. године Уjедињене нациjе, а у спомен на 27. jануар 1945. године када су трупе Црвене армиjе ослободиле логор смрти "Aушвиц-Биркенау".

 

Oваj дан сећања у Србиjи обележава се од 2006. године низом комеморативних, културних, образовних и научних програма.

 

 

 

фото Танјуг, С.Илић