Обраћање јавности председника Републике Србије

Председник Вучић је, након састанка са делегацијом представника радника компаније Stellantis Крагујевац, рекао да је захвалан радницима на коректности, те да је, као и код сваког договора, неопходно да се праве компромиси. 

 

"Разуме се да је компликована ситуација, али мислим да смо близу договора. Пустићемо да они говоре о детаљима, а ми ћемо са компанијом Stellantis наставити да радимо да бисмо добар део обавеза према радницима у наредних неколико дана могли да испунимо. Мислим да смо учинили много и да смо ми направили велики помак и изашли у сусрет великом делу њихових захтева, тако да очекујем да са успехом те разговоре приведемо крају", навео је председник Вучић. 

 

 

Председник је говорио и о стратешкој позицији Републике Србије. 

 

„Како рат у Украјини добија на замаху, тако је ситуација, и политичка и економска, у свету све компликованија, посебно имајући у виду чињеницу да су руске снаге у налету и да је замах њихове офанзиве све снажнији. Показује се да нису били у праву сви који су говорили да ће бити другачији резултат ратних збивања. То доноси и другачије околности у вези са економском ситуацијом у Европи и Србији. Трудимо се да на дневном нивоу, у разговорима са свима у окружењу, са представницима Европе, нађемо што је могуће више решења за предстојећу јесен и зиму, јер ће нама бити критични и трећи и четврти квартал“, рекао је председник, наводећи да је ситуација неупоредиво озбиљнија од оне коју видимо и можемо да сагледамо. 

 

Председник Србије је најавио важне одлуке, јер 15. августа треба да се одржи састанак послодаваца и синдиката око минималне зараде, а да ће се, ако се не постигне договор, од 1. септембра укључити држава. 

 

„Очекујемо значајно повећање цене минималне зараде кроз смањење доприноса, да смањимо порезе и доприносе на зараде на 60,2 одсто, што би било никада ниже, и то је једна од реформских ствари које смо преузели још од 2014. године, да олакшавамо послодавцима и да повећамо неопорезовани део дохотка. Гледаћемо да највећи део трошкова минималне зараде држава преузме на себе, што ће значајно увећати и просечне зараде. Плате ће бити двоцифрено повећане, а минималац још заначајније повећан. Покушаћемо да смањимо јаз између сиромашнијих и богатијих, а послодавцима ћемо помоћи ослобађањем од дажбина“, објаснио је председник Вучић и додао да се очекује да укупна међугодишња инфлација буде између 9 и 9,2 одсто. 

 

 

"Укупно кумулативно повећање пензија биће 19,1 одсто, закључно са 1. јануаром. Мало ко је веровао у снагу српских јавних финансија у условима светске економске кризе, можда највеће од Другог светског рата. Стопа раста је 4,4 одсто у првом кварталу, флеш процена је 4 одсто у другом кварталу, при томе добар део носе услуге, грађевинарство, али и пољопривреда. Услуге су носиле много у првом кварталу. Добро је да имамо овакав опоравак, али индустрија мора да иде јаче. Наравно да има раст, од 1,5 до 1,9 одсто, али мора да иде снажније и јаче. Наше девизне резерве износе 14,6 милијарди евра. Дакле, веома стабилно, сигурно и чврсто стојимо. Резерве су у јуну повећане за 700 милиона евра, највећим делом по основу прилива из девизних интервенција. НБС је куповала девизе на тржишту, укупно 345 милиона евра. То говори да су златне резерве највеће, упркос кризи. Покушаћемо да тај тренд наставимо. Наш посао је да сачувамо стопроцентну фискалну стабилност“, истакао је председник и најавио нову подршку за око 200.000 грађана, који буду испунили услове, у виду ваучера у вредности од 15.000 динара за коришћење годишњих одмора у Србији. 

 

„То је ексклузивна вест на којој смо радили дуго и много ћемо новца у то уложити. Ваучере ће моћи да добију сви који су остварили право на пензију у Србији и иностранству, незапослени, ђаци, студенти, незапослени пријављени на биро Националне службе за запошљавање, корисници посебне новчане накнаде и привремене накнаде, права на додатак за помоћ и негу другом лицу, који то остварују по Закону о социјалној заштити и Закону о ПИО, као и сви радници чија плата не прелази 70.000 динара. Дакле, ово је мера за велики број људи. Само за богате и релативно богате ову меру нисмо одобрили”, нагласио је председник Вучић и додао да ће ваучере моћи да добију и ратни и цивилни војни инвалиди са примањима која не прелазе износ од 60.000 динара нето месечно, затим они који имају право на накнаду за породичну инвалиднину по палом борцу, као и носиоци пољопривредног газдинства које је уписано у регистар газдинстава. 

 

„Нудимо грађанима да узму ваучер не као пре у висини од 5.000 динара, већ 15.000 динара. Имали смо ове године 100.000 лица која су добила 5.000 динара. То је било 500 милиона динара, а сада дајемо три милијарде динара, за 200.000 људи по 15.000 динара, само да проведу део годишњег одмора у Србији”, рекао је председник. 

 

 

Председник Вучић је истакао да су највећи ризици са којима ће Србија бити суочена у предстојећем периоду ниво снабдевања електричном енергијом, гасом и нафтом. Он је објаснио да су то проблеми који су, пре свега, условљени кризом која је захватила свет и највише се одражавају на енергетику и пољопривреду, док се на све то надовезује потенцијална финансијска криза делимично изазвана инфлацијом због недостатка енергената и хране, а делимично и природом рата и несигурности, психологијом која утиче на економију, због чега расте и цена новца. 

 

Председник је рекао да проблем у снабдевању струјом постоји и због ниског нивоа хидрологије, али и недовољних количина угља, док око набавке гаса има добрих вести, јер је постигнут уговор са Газпромом, за око 62 одсто потреба, а за 38 одсто преосталих потреба је закупљено складиште у Мађарској, где ће за два наредна месеца бити напуњено 147 милиона кубних метара гаса. 

 

„За то време, напунићемо у Србији по цени руског гаса, који је нејјефтинији за нас, Банатски двор за 250 милиона кубних метара гаса. До септембра имаћемо у резерви 400 милиона кубних метара гаса, а до 15. октобра се очекује преко 500 милиона кубних метара. Наш циљ је да дођемо до 700 милиона кубних метара гаса. Никада такве резерве нисмо имали, за све се старамо већ данас. То су добре вести, али то све кошта”, рекао је председник  Вучић, наводећи да са тим количинама можемо да преживимо два месеца. Он је објаснио да највећи проблем имамо са нафтом, мада Србија данас има готово најниже цене нафтних деривата на пумпама у региону. 

 

 

„Наша рафинерија у Панчеву ради са сто одсто капацитета. Имамо стратешки проблем, јер морамо да пронађемо замену за руску нафту. До тада радимо на новим складиштима”, казао је председник Вучић, додајући да смо у великом проблему јер нафта може да дође до нас само преко јадранског нафтовода и зато мора да се реши питање НИС-а. 

 

„Имамо стабилне и добре јавне финансије. Ниво јавног дуга нам је бољи него готово свима у Европи, износи 52 одсто. Постоје различите врсте опасности, али ћемо заједнички гледати како да их превазилазимо. У Бриселу није било лако слушати бројне шефове држава да је потребно усаглашавање Србије са рестриктивним мерама према Руској Федерацији. Не треба да одемо у другу крајност и помислимо да можемо да пронађемо замену за то тржиште, боље партнере од оних у ЕУ или други политички пут. То говорим, и да се неко не наљути, у политици мора да постоји рационалан приступ и глас прагматичности", додао је председник Вучић и напоменуо да у страним компанијама директно ради 300.000 људи, индиректно 500.000 наших грађана, а највећи део тих компанија су из Еврпске уније. 

 

"Ако не разумете колико је важна и потребна ЕУ, ја то не могу да променим. Баш као што је нама важно да сами донесемо одлуку да ли уводимо или не уводимо санкције, али и да тражимо поштовање за нас, да се разуме колико су нам Руси и Кинези значајни. Србија наставља европски пут, иако много тога треба урадити до децембра“, поручио је председник. 

 

 

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић навела је да смо за иницијативу "Моја прва плата", која је покренута за време пандемије, јуче у Бриселу добили награду и прво место за најбољу иницијативу у 2021. године. 

 

"Тај програм је обезбедио да преко 17.000 младих у Србији добије прилику да стекне своје прво радно искуство", додала је премијерка. Она је истакла и да све већу улогу у расту економије Србије игра сектор услуга. 

 

"Извоз наших ИТ услуга у прва четири месеца ове године је достигао 740 милиона евра, колико је износио извоз ИТ услуга за целу 2016. годину. Верујемо да ћемо достићи онај циљ који смо зацртали за ову 2022. годину, а то је да само извоз наше памети преко ИТ услуга буде преко 2,5 милијарде евра", рекла је председница Владе Србије.

 

Београд,

25. јун 2022. године