Обраћање председника Републике Србије

 

„Најпре, желим да кажем да смо разговарали са представницима мањинских странака. Што се албанске политичке партије тиче, Шаип Kамбери је рекао да они желе интеграцију на локалном и регионалном нивоу, али не и учешће на републичком нивоу власти. Што се тиче листе Савеза војвођанских Мађара, они су изразили своју жељу да наставимо сарадњу. Исту жељу имали су и људи са листе Муфтијин аманет. Са представницима хрватске мањине у Србији смо имали коректан разговор о проблемима те мањине“, објаснио је председник. Он је рекао да су представници Српског покрета Двери и Српске странке Заветници изнели своје опредељење и одређене захтеве по питању Kосова и Метохије, односа према Русији, али и по питању EuroPride и укидања недеље као радног дана, те да је коалиција НАДА имала сличне ставове. 

 

„Са представницима ПОKС-а смо имали посебне разговоре, они су изразили своју жељу за државотворним приступом. Са представницима листе коју је предводила Мариника Тепић имали смо отворен и коректан разговор, а они су рекли да ће остати у опозицији, што је и било очекивано“, изјавио је председник Вучић и додао да је на састанку са представницима листе коју су чинили СПС- Јединствена Србија – Зелени Србије досадашња сарадња оцењена као успешна. Он је напоменуо да га је највећа странка данас обавестила да има већину у Народној скупштини Републике Србије. 

 

„Верујем да смо током консултација обавили не само своју уставну улогу, већ и сазнали нешто више о програмима политичких странака. И они су чули од нас о односу државе према појединим питањима, што сматрам да је врло важно и добро. Мандатар за састав нове Владе биће или са листе СНС-а, или евентуално са листе неког од коалиционих партнера, са којима би требало да се направи договор за 10-15 дана“, навео је председник. 

 

 

Председник Вучић је вечерас истакао и да ће покушати да јавности пружи пуну информацију о дешавањима која се тичу његовог одласка, односно неодласка у Јасеновац. 

 

„Приметили сте да се први пут информација о томе да ми је забрањен одлазак у Јасеновац, случајно или не, не појављује у српским медијима. Желим да вас обавестим да информацију о мом неодласку у Јасеновац објављује Јутарњи лист у 7.29 часова, онда се наставља у 8.27 и затим у 9 часова ујутру, а никакве реакције из Београда нема. То се дешава јер су они мислили да ћемо ми да изађемо у јавност, иако то није био наш план. Ми смо желели да у тишини предамо ноту хрватској држави и они су знали да је за 10 часова заказан, у Министарству спољних послова, разговор отправници послова госпођи Маји Богдан да дође и прими ноту. Зато су кренули у напад са не бесмисленим, него суманутим аргументима. Замислите ви тај хаос који изазивате тиме што ћете да положите један цвет, или цвеће. Можда је хаос у томе што би моја трака била црвено-плаво-беле боје у складу са страдалним народом у Јасеновцу и његовом заставом. Онда сте могли да видите да исти наслов са истим речима иде у свим медијима. Све насловне стране, без изузетка, говоре у најгорем светлу и о мени и о Србији, али износе и безброј неистина о ономе што се дешавало. То у Србији није случај и поносан сам на демократију у којој имате насловне стране са потпуно другачијим садржајем, па и са copy-paste онога што су објавили хрватски медији“, рекао је председник Вучић и показао насловне стране хрватских медија, наводећи да су свуда исти наслови. Он је објаснио да је 2. септембра 2021. године, месец дана пошто је прошло обележавање Олује, како је рекао „њихово славље и наше туговање“, први пут контактиран кабинет председника Владе Хрватске, господина Пленковића, са молбом да председник Србије 10. септембра посети Јасеновац, те да је 4. септембра стигла повратна порука из кабинета премијера Пленковића са молбом да се посета помери „због унутарње политичке ситуације“.  

 

 

„Молба је услишена. Нисмо ни изашли у јавност, јер сматрамо да се тако разговара са партнерима, а нама је Хрватска веома важна. Ми са Хрватском имамо размену од милијарду и 500 милиона евра, а биће и преко тога ове године. Имамо суфицит са Хрватском од 2016. и 2017. године, што значи да је за наш извоз од изузетног значаја Хрватска, али и због Срба у Хрватској и Хрвата у Србији. То није било све. 1. марта 2022. године поновили смо захтев и поновили контакт. Поновљена је моја молба да посетим Јасеновац 5. марта 2022. године. Након два дана добили смо поруку да „посјет није добродошао у овом тренутку“. Донео сам одлуку да нећу отићи. И опет ни један медиј у Србији ништа није сазнао. Били смо фер партнери. Трећи пут сам обавестио потпредседника хрватске Владе господина Пуповца и рекао му да, ако сматра да је потребно, обавести кабинет господина Пленковића, што је он и учинио. Дакле, никаква то тајна за њих није била, као што није била ни у септембру ни у марту. И као што у септембру и у марту није било никакве годишњице Олује нити било чега другог. Олују су они некако подсвесно повезали са Јасеновцем. Ја нисам никада, али они јесу“, рекао је председник Вучић и нагласио да је срамота да за 81 годину, од када је основан један од најстрашнијих нацистичких логора смрти у Европи, нити један српски председник никада није био у Јасеновцу. 

 

 

„Ја сам био у два наврата, али не као председник. Желим да одем за време мандата да покажем поштовање према нашим жртвама и да покажем да никада нећемо заборавити српске жртве, наравно и јеврејске, и ромске, и свих других који су ту на монструозан начин убијани. И онда, у четвртак, 14. јула, у 11 часова, у просторијама Председништва, отправница послова Богдан је дошла да пренесе искрену молбу премијера Андреја Пленковића  и министра спољних послова Грлића Радмана да председник Александар Вучић не иде у Јасеновац. Пренели су да су збуњени, да су за посету чули неслужбено. Саслушавши излагање отправнице послова Богдан, Тања Јовић, моја саветница за спољне послове, је нагласила да председник Вучић нема проблем са тим хоће ли они бити присутни службено или не, већ да  намерава да у Јасеновац иде у приватну посету, без посебног медијског покривања, и да свакако не би давао никакве изјаве које би значиле провоцирање хрватске државе. Пошто ме је обавестила, ја сам рекао да ми не пада на памет више да слушам бесмислице о томе да није време у ово или у оно доба године и да само желим да одем да положим цвеће. И онда смо добили цео овај циркус, који су направили од 7.29 у недељу ујутро. Сами, без да смо ми било шта урадили. И замислите, наш грех се своди на то да сам желео да уђем у земљу Европске уније и да положим цвет на место где је, ми бисмо рекли стотине хиљада, а рачунам Хрвати би, ако поштују Туђмана, свакако рекли десетине хиљада, убијено у Јасеновцу, свакако највећим делом Срба. Мени се чини да је некако нелогично да забраните да се тако нешто догоди и да све то правдате причама о провокацијама. Један аргумент да сам то радио уочи обележавања Олује је неистина, да не кажем да је лаж, јер сам то радио од септембра прошле године. Да, то није одлазак на море, наравно да није, јер ја на море не желим да идем. Нисам заинтересован за море. Нећу да идем на море, хоћу да идем у Јасеновац. Под три, пошто су овде говорили како је председник Тадић био у Јасеновцу, није. Није био никада као председник Србије. Приватно шта ради, то не знам. Био је у Доњој Градини“, навео је председник и истакао да је судбина Јасеновца језива у сваком смислу, јер не само да је то био по монструозности најстрашнији логор на тлу поробљене Европе, иако не највећи по броју убијених, него тај логор никада није ослобођен, никада га ни партизанске ни четничке јединице нису нападале, ни јединице војводе Радића нити јединице Прве пролетерске. 

 

 

„Много се чудних ствари дешавало око Јасеновца, али и око свих других логора смрти на територији НДХ. Та судбина је продужена после Другог светског рата када је завет ћутања морао да постоји. Прекинут је, малим делом, шездесетих година када креће процес Ајхман, јер је тада део комунистичког режима био уплашен да ће бити прогоњен од стране јеврејских организација због помагања усташама у бекству после Другог светског рата и подршке да се усташе сачувају од прогона комунистичких власти. Тада имате први Брозов говор из 1961. године, ако се не варам, у којем говори о Јасеновцу. Када је видео да је опасност прошла, поново га није помињао и, наравно, Јосип Броз никада није био у Јасеновцу да ода пошту српским жртвама, и јеврејским, и ромским. Интересантно је да ни после тога никада нико из Србије није отишао у Јасеновац, а није ни изразио жељу. Или им се дешавало исто што и мени. Ја сам, коначно, решио да ми или забране или да уђем и да положим цвеће, што мислим да је цивилизацијско право. Море и Јасеновац је неукусно да мешају и бесмислено да о томе говоре. Са друге стране, неки представници њихових сигурносних агенција, говорећи за београдске медије, шеретски кажу да сам мислио да уђем у Јасеновац као у Ниш. Ми смо на европском путу, ми рачунамо да су слобода кретања и слободан проток људи највиша европска вредност. Дођем на границу, предам пасош и онда се слободно крећем. То су основна начела Европске уније“, рекао је председник Вучић и додао да се испоставило да је желео да иде у забрањени град, у који су Срби могли слободно да долазе само од 1941-1945. године. Он је нагласио да Србија увек жели цивилизовану комуникацију, јер је то важно за Србе у Хрватској, али и за хрватску мањину у Србији.  

 

 

„Немам ја проблем са тим што ме нечији медији не подносе зато што доживљавају мене на челу Србије као велику опасност. Јесам ли им крив што Србија има суфицит у трговини са Хрватском, или што их је пристигла у висини бруто домаћег производа, или сам крив што је мој отац посмрче усташке жртве, или сам крив што су спалили седам кућа Вучића 1992. године. Ми ниједну њихову кућу нисмо спалили. Када кажу да је све ово због Русије и Косова, ја вас молим, објасните ми то. 2. септембра 2021. године није било ни рата, ни санкција, ничега. Какве везе има неки авион и саобраћајна несрећа? Украјинци возили украјински авион, зато што данас само Украјинци могу да превозе. То су увек за нас превозили Белоруси, Руси и Украјинци, али су уведене санкције и само Украјинци имају велике авионе четворомоторце, могу да носе огроман терет, могу да носе оружје. Нажалост, догодила се трагична саобраћајна несрећа. Није било бог зна каквог опасног материјала, то су биле вежбовне и осветљавајуће мине, јер да су биле бојеве, била би то чудесна експлозија. Бангладешка Влада је потврдила да је купац тих производа. Дозвољен крајњи корисник, ми зарађујемо на томе, од тога живи 25 000 људи у Србији индиректно, а 14 000 људи директно. Немамо ми ништа да сакријемо, али неко мора да пронађе кривца у Србима, увек. Разумем ја Хрвате и зашто сам ја њима крив. Да сам на њиховом месту, исто бих се понашао, иако бих тражио мало паметније разлоге. Србија је била до колена Хрватској, увек, сви владари или већина владара су им служили, никоме није пало на памет да пусти тужиоце да раде свој посао, да се подигне оптужница за убијену децу. То је страшна провокација, та оптужница за убијену децу на Петровачкој цести. Није провокација то што су убили децу од 6, 9 и 13 година, него је провокација то што они који су убили децу треба да одговарају за то. И ћутимо кад на Самиту о климатским променама причате о великосрпској агресији, и ћутимо кад на Самиту Европске уније причате о великосрпској агресији, и ћутимо кад причате о великосрпској агресији кад се прича о Сунцу и јестивом уљу. Али Јасеновац зато, забран и тишина. Не сме да се прича о српским жртвама. Сад смо схватили да је то за нас забрањено место“, казао је председник Вучић и најавио да ће бити великих системских и систематских промена у нашем просветном систему, као и великих новчаних улагања у виртуелне пројекције, представе, нове филмове и серије, књиге, у обнову издања многих књига које су вредне у историографији српског народа, у преводе тих књига на  све језике света, како би људи знали шта се догодило. 

 

 

„Као што ми немамо право да ниподаштавамо и да са највишим пијететом не говоримо о жртвама других народа, тако не смемо да дозволимо да наше жртве буду бацане под ноге“, истакао је председник и додао да ће српска деца знати да гледају у будућност, али и да ће знати шта се догодило у прошлости и да у њиховим главама Јасеновац неће бити забрањено место.