Обраћање председника Републике Србије на Генералној скупштини Уједињених нација

Господине председавајући,

господине Генерални секретару,

Ваше Екселенције,

даме и господо,

 

Имам част да вам се обратим као председник Републике Србије, земље добрих и поштених људи који су ми указали поверење и част да их заступам овде пред вама, у свету у којем они - својим марљивим радом – поново стичу место које им припада.

 

Последњи пут када сам био овде, пре две године, на овом истом месту говорило се да је ситуација у свету тежа него претходне 2016. Не бих рекао да је у 2019. години имало лакше, напротив. Драги моји пријатељи, приметили сте да се сви попут деце окупљамо у овој великој дворани кад треба да чујемо шта велике силе мисле о нама и нашој будућности. Помало уплашено, помало забринуто, срећни смо када се све заврши и када нисмо били спомињани у њиховим говорима. Нажалост, са подсмехом гледамо на оне који су споменути, јер нисмо били у њиховој кожи. И на такав начин преживимо још годину дана. И не говорим о једној, него о свим великим силама. Долазим из мале земље, иако највеће на Западном Балкану, која је највише претрпела у Првом светском рату. Долазим из народа који је прошао кроз најстрашнија страдања и јасеновачки геноцид у Другом светском рату и из народа који више од свега жели мир, стабилност и могућност да напредује у 21. веку.

 

Бивша Југославија и њен правни наследник Србија, била је један од оснивача Покрета несврстаних. Данас смо на путу ка Европској унији и то је стратешко опредјељење наше земље, али јаче него икад у овој угледној дворани и на било којем другом месту заговараћемо не само поштовање права, независности и суверенитета малих земаља, већ увек и способност да сачувамо једнакост и наше право на слободу и независно одлучивање, тако што ћемо деловати заједно.

 

Зато ћу говорити о Србији и региону, јер једно не иде без другог. Дозволите ми да парафразирам Ернеста Хемингвеја: Србија није острво, већ – поносно то кажем –  део Балкана и јача је ако су и они око ње јачи. Зато се и борим за регион, готово у истој мери у којој се борим за Србију.

 

Зато смо толико упорни у настојању да Балкан прихвати политику сарадње; зато ћемо се увек трудити да разговарамо једни са другима. Увек ћемо се залагати за политику мира и сарадње, јер је то једини начин за стварање потребне стабилности без које нема економског раста и напретка.

 

Долазим из земље која је 2014. године морала да се суочи са страховито тешким реформама. Били смо на ивици банкрота и потпуне катастрофе. Данас Србија нема проблема са јавним финансијама и желим да кажем дивне вести грађанима своје земље. Очекујемо да ће једна од највећих светских агенција за одређивање кредитног рејтинга сутра не само повећати перспективу, већ и кредитни рејтинг наше земље.

 

Према пројекцијама стручњака ММФ-а, у наредне 3 године БДП Србије кумулативно ће расти за 12,5% или 4% годишње. Овај резултат неће постићи ниједна друга држава у региону.

 

ММФ предвиђа да ће БДП по глави становника, који је адекватан показатељ животног стандарда, у 2023. години бити 10.394 америчких долара. То је повећање за око 45% у поређењу са 7.207 америчких долара у односу на прошлу годину; дакле, скоро дупло више за само пет година.

 

И управо захваљујући стабилној економској ситуацији, Србија је у првих седам месеци ове године привукла 2,32 милијарде директних страних инвестиција, што је много више него у истом периоду прошле године и то је била најуспешнија година за Србију. И коначно, Србија има далеко најнижу стопу незапослености у региону -10,3%.

 

 

 

Сада се поставља једно важно питање:

 

Да ли живимо добро? Да ли људи у региону живе добро? Не. Потребне су нам деценије мира, тешког и марљивог рада и великих успеха како бисмо се приближили развијеним европским земљама. Па ипак, под таквим условима и у циљу економског напретка, Србија је одабрала независну спољну политику, независно одлучивање као свој пут ка будућности и зато се нигде, па чак ни у овој дворани, не кријемо, већ се хвалимо добрим и пријатељским односима са Народном Републиком Кином, Руском Федерацијом и све бољим односима са Сједињеним Америчким Државама. Наш посао је да бринемо о свом народу и није нас брига шта би неко други на свету могао да нам каже. Било да смо куповали гас или чоколаде, бирали смо најквалитетнију и најповољнију робу и није нас брига шта друге велике силе мисле о њима, јер сматрамо да имамо право да размишљамо и одлучујемо о својој судбини и о томе шта је најбоље за наш народ, а не о томе шта други велики и моћни мисле.

 

Сви знате да се суочавамо са проблемима у погледу територијалног интегритета Србије, односно да смо суочени са актуелним питањем Косова и Метохије.

 

Нерешен проблем Косова и Метохије утиче више од свега на економски напредак и будућност младих у региону и Србији. Зато ћу говорити о напорима да се то питање реши и поред свих препрека.

 

Српски писац и дипломата Јован Дучић некада је говорио да су „непријатељи само наши прерушени пријатељи, које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда“. Вековни проблем Косова и Метохије далеко је од неразумевања или предрасуда, али ми смо храбро и реално, са вољом и вером, започели потрагу за трајним решењем.

 

Никога више од Србије не занима решење овог тешког терета, јер би то нашој земљи, али и целокупном региону обезбедило мир, стабилност, сарадњу, економски просперитет и напредак на европском путу. Стога очекујемо да ће свет, посебно велике силе, видети, разумети и подржати наше ставове и аргументе, као и да неће подржавати потезе који се крећу у супротном смеру, као што су то чинили у кључним годинама - 1999. и 2008.

 

Као што је амерички председник Џон Кенеди рекао: „Не можемо преговарати са људима који кажу – оно што је моје, то је моје, а оно што је ваше, о томе може да се преговара“. Зато трајно решење - онако како га ја видим - треба достићи на такав начин да ниједна од страна не добије све, већ да свака страна добије довољно.

 

Иако не признајемо једнострано проглашену независност такозваног „Косова“, баш као што то чини све мање и мање земаља, будући да је, у складу са правно обавезујућом Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999), Косово и Метохија Аутономна покрајина унутар Републике Србије, под управом Међународне административне мисије Уједињених нација на Косову-УНМИК, у жељи за миром и стабилношћу водили смо дијалог са Албанцима који тамо живе и под покровитељством Европске уније. Уз уступке са наше стране, постигли смо одређени напредак и то потврдили потписивањем Бриселског споразума. Међутим, обавезе преузете датим Споразумом испунила је само Србија. Дијалог смо наставили и поред учесталих тензија и инцидената на Косову и Метохији и упркос разним једностраним потезима Приштине, што је отежавало сам дијалог, све док он није прекинут због најнеразумнијег једностраног потеза од свих - увођења такси од 100% на увоз српске робе, што заправо значи потпуни прекид протока робе. Откако су увели ове таксе 21. новембра 2018. године, изгубили смо око 300 милиона евра до 21. августа ове године. Таксе које су и даље на снази, такође, угрожавају нормалан и достојанствен живот Срба на Косову и Метохији. За све ово време, Србија је умерено и одговорно реаговала на једностране акте Приштине, не уводећи контрамере и покушавајући да смири ситуацију.

 

Кроз проблем Косова и Метохије испреплетени су не само интереси Београда и Приштине, већ и интереси разних међународних актера. И све док то буде тако, Космет ће бити извор бескрајних политичких манипулација и нестабилности. Управо је због тога присуство Уједињених нација кроз рад УНМИК-а неопходно као гаранција сигурности за Србе који тамо живе.

Упркос свему, верујем да је споразум између Срба и Албанаца од највећег значаја за стабилност Балкана и да та два народа имају ону улогу у нашем региону коју је Винстон Черчил наменио Француској и Немачкој када је говорио о уједињењу Европе. Спреман сам да и даље улажем напоре за постизање решења за питање Косова и Метохије. Да то није случај, не бисмо следеће године почели да градимо деоницу ауто-пута од Ниша до Приштине. 

 

 

Србија је одувек била раскрсница и као таква постала је седиште Транспортне заједнице. Завршили смо ауто-пут према Северној Македонији; почетком новембра свечано ћемо отворити ауто-пут према Бугарској, градимо ауто-пут према Црној Гори, а у плану је и повезивање са Румунијом бољим путем.

 

Градимо пруге према Мађарској, модернизујемо пруге према Црној Гори и Северној Македонији, а моја жеља је да обновим пругу између Београда и Сарајева.

 

Пре три дана имао сам велики и важан састанак са премијерима Северне Македоније и Албаније. И сложили смо се да почнемо да радимо за себе, за свој регион, не да се уједињујемо, већ да омогућимо слободан проток робе, капитала и услуга, да започнемо стварање заједничког тржишта; да почнемо са нечим помало револуционарним, јер народи на Балкану не треба само да служе другима, већ заједно могу да учине најбоље и највеће ствари за себе. До данас смо се борили за то ко ће да буде миљеник једне, две или три велике силе и која сила би могла да нам створи бољу будућност. Нисам нимало наиван и знам да ћемо у будућности у великој мери зависити од великих, али све што можемо да учинимо ми сами, не бисмо смели и не би требало да препуштамо другима. И зато Балкан треба да припада балканским народима, сувереним и слободним људима, који ће знати како да се на најбољи начин боре за своју будућност. Желимо исто за све остале народе широм света и за то ћемо се увек борити у овој угледној институцији.

 

За десетак дана Србија почиње да гради и ауто-пут између Београда и Сарајева, баш као што смо већ изградили многе саобраћајнице и железнице или баш као што их и градимо, јер желимо да будемо ближи свим нашим суседима, како бисмо се боље упознали и међусобно разумели. А ту је и ауто-пут до Бањалуке. Тада ће бити мање прикупљања лаких политичких поена путем увреда које се упућују суседима, а више сарадње. Један од начина да се то постигне јесте успостављање Регионалне економске зоне. И нико не треба да страхује да се иза те идеје крије идеја неке нове Југославије или да је то израз жеље за српском хегемонијом, само зато што долази из Београда. Верујем да би наша мала, подељена тржишта Западног Балкана била свима много занимљивија када бисмо заједно деловали. Регионална економска зона не би била замена за Европску унију, али би могла да буде израз наше бриге за себе, барем док не завршимо тај дуги процес приступа европским интеграцијама.

 

Уважене Екселенције, даме и господо,

 

Србија поштује све државе чланице Уједињених нација и њихов територијални интегритет и суверенитет. Никада нисмо тражили нити ћемо икада тражити нешто што није наше. Очекујемо да добијемо исти ниво поштовања. Не дајемо себи право да свет делимо на добар или лош, нити да процењујемо шта је исправно или погрешно, али се поносимо својом слободарском традицијом и доприносом који смо кроз историју дали у борби за право и правду.

 

Ми се залажемо да се сва отворена питања у свету решавају на миран начин и путем дијалога уз поштовање међународног права и важећих Резолуција УН-а. Желимо да негујемо стара пријатељства и градимо нова. Зато са поносом кажемо овде, у овој великој и најважнијој дворани на свету, да ћемо дати све од себе како бисмо унапредили сарадњу са афричким, свим азијским и латиноамеричким земљама. То је уједно и начин на који ми видимо будућност Србије и будућност света. Пријатељство, међутим, није нешто што је дато једном заувек; треба га чувати и непрестано неговати и у том погледу се увек можете ослонити на Србију. И  као што сам рекао - на путу смо ка Европској унији и имамо партнерске односе са западним земљама, укључујући све интензивнију сарадњу са САД, али смо поносни на наше одличне односе са Русијом и Кином. Сарадња са пријатељским афричким, азијско-пацифичким и латиноамеричким земљама такође је у фокусу српске спољне политике.

 

„Ако човек може да учини ишта добро, ја кажем – дозволите му да то и учини. Дајте му шансу.“ Овим речима великог државника Абрахама Линколна или Искреног Ејба, ја вам се захваљујем на пажњи. И на самом крају, додао бих неколико речи на српском језику, које ће сви итекако добро разумети у читавом региону: 

 

Балкан балканским народима! Живела Србија!